Како преживети дувански дим

Данас бројна истраживања указују на негативне последице употребе дувана.
„Сви смо некако свесни да је дувански дим штетан. Када пушача питате ‒ 'Да ли вам је користан, да ли вам помаже' ‒ он одговара ‒ 'Не, кашљем од њега, теже се крећем, моје функције су ослабљене' ‒ али га и даље узима", каже за Интернет портал РТС-а dr. sc. Марко Крстић, научни сарадник Фармацеутског факултета у Београду.

Да ли би пушачи другачије размишљали када би знали да једна цигарета скраћује живот у просеку 11 минута, да само три цигарете дневно произведу и до десет пута више штетних честица него мотор аутомобила који ради пола сата, да би дошло до смртног исхода када би се сав никотин из паклице цигарета убризгао у крв?

„Психичка зависност од никотина је толико тешка да се може упоредити са зависношћу од хероина, па нам је јасно колика је", истиче Јелена Мудрић, студент пете године Фармацеутског факултета.

Пушењем дувана у организам се уноси 7.000 супстанци, стотине су токсичне, а више од 70 је доказано или потенцијално канцерогено: никотин ‒ инсектицид, угљен-моноксид ‒ аутомобилски издувни гас, цијанид ‒ отров којим се врши смртна казна, фенол ‒ средство за дезинфекцију тоалета, арсен ‒ отров за глодаре.

„Јако је значајно да кажемо да тај никотин из дуванског дима преко плућа до мозга долази за свега десетак секунди", истиче Марко Крстић.

„Онај ко пуши, уноси у себе средство за убијање буба", Јелена Мудрић сликовито описује катастрофално дејство цигарета на људски организам. Додаје, затим, још једно занимљиво поређење: „Никотин се налази у биљци дувану, и ви никада нећете видети ниједног инсекта да напада ту биљку, што вам говори колико је то јака супстанца. Када су то приметили, људи су почели да користе никотин као инсектицид."

При свакодневном уносу никотина долази до промена на нивоу мозга. Повећањем допамина долази до доживљаја среће, а концентрација тог неуротрансмитера повећана је и у стању шизофреније, када човек добије снагу и енергију.

Са друге стране, у дуванском диму се налазе различити метали ‒ кадмијум, хром, жива, олово и те супстанце заједно дејују токсично на све системе органа.

„Ту су и канцерогена једињења као деривати различитих нитрозо једињења и она утичу на ДНК  и тако се смањују одбрамбени механизми", каже Јелена Мудрић.
Постоје и различита испарљива једињења, тако да нису изложени само пушачи него и пасивни пушачи ‒ непушачи. То су различити алдехиди и кетони који доводе до иритације респираторног система. Они могу изазвати астматичне нападе и код особа које нису пушачи.
„Организам није у стању да изврши поправке ДНК, не може да се опорави и долази до развоја карцинома", појашњава Јелена. Честа је појава карцинома плућа, ларингса, језика.
Плућа, као прва баријера до које долази дим, врло су осетљива на споменуте супстанце, па брзо долази и до оштећења. Код пушача се много чешће развијају бронхијална астма и различите упале. Девет од десет особа које су умрле од карцинома плућа били су пушачи, доказује статистика.

Поред тога, пушење утиче и на кардиоваскуларни систем и пушача и особа које се налазе у њиховом окружењу.
„Дувански дим доводи до промена на самим крвним судовима, они постају тањи, тромбоцити се много лакше лепе и зато долази до много бржег и лакшег стварања плакова ‒ тромбова. Због тога су органи слабије исхрањени, особа се осећа заморено, не може лепо да спава", истиче Јелена.

Створени плакови код пушача много чешће изазивају инфаркт миокарда или мождани удар. Важно је рећи да не постоји орган који није погођен. Они најизложенији (поред плућа, срца, крвних судова) јесу кожа, мозак, бубрези, желудац.

„На нивоу бубрега долази до промена на крвним судовима, слабије прокрвљености, самим тим успорена је филтрација", каже Марко Крстић. Како објашњава, у желуцу постоје различити заштитни фактори који га штите од агресивног деловања хлороводоничне киселине. Код пушача се ти заштитни простагландини много мање синтетишу па они чешће оболевају од чира на желуцу и дванаестопалачном цреву.

Дуван и кожа

О штетности дуванског дима за кожу говори и податак да је Америчка асоцијација за заштиту животне средине поделила све супстанце које делују на кожу на шест категорија и једну засебну групу коју чине суспендоване честице дуванског дима и угљен-диоксида. Тако ситне честице не могу продирати у дубље слојеве коже и лако се накупљају у фоликулу длаке. Најчешће су обавијене карактеристичним полицикличним угљоводоницима који се накупљају у ћелијама коже.
„Тада слаби функција колагена, еластина. Долази до промена које се манифестују променама боје коже, смањује се њена еластична функција и подложнија је инфекцијама", истиче Крстић.

Истраживања потврђују да ће, уколико се цигарете свакодневно користе, кожа изгледати и до 14 година старије. Сматра се да је штетни ефекат дуванског дима исти или чак и већи него онај које има сунчево зрачење.
„Код дуванског дима не бирамо да ли ћемо бити изложени, а код сунчевог зрачења сами одлучујемо да ли ћемо се излагати", закључује Марко.

За и против електронских цигарета

„Свакако је заблуда да су електронске цигарете боље од конвенционалних. Оне још увек нису довољно испитане, чак су и забрањене у неким земљама ‒ Канади, Аустралији, Сингапуру, Бразилу, баш због недовољно података о њиховој безбедности", објашњава Јелена.
Потврђено је да ти уређаји нису ефикасни као начин одвикавања од пушења, а поред тога могу бити веома опасни, нарочито за децу чији родитељи користе те препарате. Примери показују да деца пронађу бочице са никотином и због његовог пријатног, слатког укуса, тај садржај попију, што је доводило до леталних исхода.
„Интересантан је податак да када пушите конвенционалну цигарету ви знате да сте почели и завршили са пушењем, а код електронске цигарете та течност се може 'вући' унедоглед, и из тог разлога, пушач не зна када је завршио", закључује наша саговорница.

Чист дуван или цигарете

Пушачи често имају дилему: да ли је боље узимати чист дуван или фабрички произведене цигарете. Марко напомиње да су нијансе у питању јер штетни ефекти никотина су ту. Он истиче да се савремена дуванска индустрија развија тако да додаје разне адитиве како би никотин брже стигао до мозга, или производи цигарете са укусом ментола које помажу да се дим лакше удише, па самим тим пушач може да узме више цигарета у току дана.

Постоје људи који пуше и који су годинама здрави, живе дуго. Постоје и они који немају ниједан порок и разболе се, појединачни фактори увек постоје.
„Треба гледати окружење као целину, свако има другачије факторе ризика, али доказано је у великим студијама да дувански дим штетно утиче на здравље људи. Статистика је овде неумољива", закључује Крстић.

Светски прваци

Чињеница је да отров чине доза и експозиција, дужина излагања супстанци. Најновији подаци потврђују да се у Србији годишње попуши више од 2.800 цигарета по глави становника, што нас сврстава међу светске прваке. О несагледивим последицама на природу говори и невероватан податак да се сваке године у свету посече близу шестсто милиона стабала дрвећа које се користи као гориво за сушење дувана. Једно дрво уништено је у корист 300 цигарета.