Наставник 21. века

Анђелка Миладиновић је дипломирала и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Ради као професор српског језика и књижевности и грађанског васпитања у Математичкој гимназији у Београду.

Воли и прати примену савремених технологија у настави. У сусрет међународној конференцији Нове технологије у образовању, која ће се почетком фебруара оджати четврти пут у Београду, Анђелка говори за Интренет портал РТС-а.

Са каквим се изазовима сусреће професор српског језика у гимназији данас?

‒ Будући да у Математичкој гимназији, поред гимназијалаца, предајем и завршним разредима основне школе, највећи проблем видим у замирању читалачких навика код ученика. У основној школи још могу да говорим о радостима дружења са књигом, међутим, док дођемо до завршног разреда гимназије, број активних читалаца је за две трећине мањи. Док се седмаци отимају ко ће на часу рећи нешто о Веселиновићевом Хајдук Станку или Стеријиној Покондиреној тикви, у трећем и четвртом разреду, када читамо Селимовића, Андрића, Црњанског, Достојевског или Толстоја, руководим се правилом ‒ мора неко да прочита, а то ћу понекад бити само ја. Има и оних који се, међутим, осмеле и упусте у читалачку авантуру када их подсетим на то да девојку могу једном или два пута да импресионирају урађеним задатком из математике, а већ трећи пут ваљало би да могу зналачки да прокоментаришу неку књигу, филм, позоришну представу или да се бар аргументовано пожале на неку досадну лектиру.

Колико су нове технологије у образовању заступљене у нашим школама?

‒ Судећи по броју људи који се сваког фебруара окупе на конференцији Нове технологије у образовању, рекла бих да су нове технологије у доброј мери заступљене у нашим школама. На таквим скуповима срећу се људи који мисле и раде на сличан начин; увек ме импресионира чињеница колико су наши наставници способни да помоћу штапа и канапа произведу методичка чуда на својим часовима. С друге стране, у школи не наилазим на проблеме који ме терају да се довијам у раду и имам одрешене руке да са својим ђацима спроведем у дело све што замислим на пољу примене нових технологија.

С обзиром на то да већина ђака данас користи интернет и друштвене мреже као доминатни извор информација, да ли се педагошки рад променио?

‒ Наставник 21. века пред собом има две могућности: или ће немоћно да очајава што на интернету постоје апсолутно све препричане лектире, домаћи задаци на све могуће теме и што је свака друштвена мрежа неупоредиво занимљивија од онога што он ради на часу или ће и интернет и друштвене мреже да искористи као средство које ће му помоћи да оствари зацртане образовне и васпитне циљеве. Ако одаберете прву опцију, ваш педагошки рад се неће мењати, игнорисаћете реалност, нервираћете се и водити битке које су унапред изгубљене. Уколико одаберете другу опцију, мораћете много да учите, мењате се и усавршавате своје наставничке вештине. Освојите их два-три пута са лекцијом обрађеном помоћу Твитера или неког веб 2.0 алата, па потом предахните уз добре, старе традиционалне методе преношења знања. И ученицима ће то пријати.

Како је настао блог Српски у Математичкој гимназији и зашто? 

‒ Блог Српски у Математичкој гимназији је настао најпре зато што сам желела да научим како се прави и како ради нешто о чему баш ништа у том тренутку нисам знала. Бенефити су затим само почели да се нижу: избегла сам све ученичке изговоре типа ‒ изгубио сам папир са истраживачким задацима или ви то нисте рекли да урадимо; уштедела сам време на часу које бих трошила на монотоно диктирање задатака; ослободила сам се тона папира, штампања, копирања, скенирања; све радове мојих ђака (саставе, писмене задатке, презетације, анимације, цртеже, дипломе са такмичења) могла сам да качим на блог, а деца воле да њихов рад буде виђен и похваљен; на крају, али не мање важно, могла сам свој рад да учиним видљивим, а самим тим да добијем критику, сугестију, похвалу, да научим, да се повежем са оним колегама који деле моју наставничку страст ка новим технологијама.

Који савет или можда рецепт бисте дали будућим наставницима?

‒ Не знам колико сам у прилици да било коме преписујем рецепт имајући у виду услове и окружење у ком радим, али из досадашњег искуства мој савет би био: радите најлепши посао на свету и зато не будите досадни, забављајте се, уживајте, стварајте, учите, учите нарочито од деце и она ће вас пратити. Живимо у дигиталној ери, све је ту, на два клика од вас, само кликните и ето чаролије у учионици.

За крај, какво је ваше мишљење о конференцији Нове технологије у образовању и зашто мислите да су догађаји тог типа важни?

‒ Чињеница да Новим технологијама у образовању присуствујем од прве конференције која се одржала у Дому омладине, довољно говори шта мислим о значају тог догађаја. Један од најважнијих датума у мом школском календару. Место где учите и где долазите да будете научени. Да бисте сазнали колико је такав догађај велики и важан, морате доћи ‒ нема препричано на интернету.