недеља, 15.01.2017, 09:51 -> 14:55
Извор: mnn.com
Бебе, штенци и тепање
Неретко смо склони да разговарамо са штенцима као и са бебама, говорећи полако, тананим гласом. Међународни тим истраживача недавно је анализирао зашто то радимо и како на наше тепање љубимци реагују.
Када се обраћамо бебама, говоримо спорије и трудимо се да будемо занимљиви. Стручњаци кажу да тада такође наглашавамо самогласнике и јасније се изражавамо него када говоримо са одраслима.
Такав говор намењен бебама био је тема једног експеримента у коме су истраживачи решили да исте принципе користе и за комуникацију са псима.
За први део експеримента од учесника се тражило да изговоре реченице: „Здраво, слаткишу! Ко је добар дечко? Дођи овамо! Браво мали! Да! Дођи слаткишу! Какав добар момак!". Испитаници су реченице изговарали најпре гледајући у фотографије штенаца, одраслих паса и старих паса, а потом и без гледања у слике.
Истраживачи су затим анализирали снимке како би утврдили како се говор код људи мења у различитим ситуацијама.
Утврдили су да су испитаници мењали свој говор у односу на старост пса који је био приказан на фотографији.
Најочигледнија промена говора примећена је када су се људи обраћали штенцима ‒ говорили су спорије и повећали висину свог гласа за 21 одсто у односу на просек током уобичајеног говора. Висина гласа била је већа за 11 одсто када су говорили одраслим псима а 13 одсто у комуникацији са старим псима.
Резултати до којих су дошли истраживачи из САД, Уједињеног Краљевства и Француске објављени су у часопису Proceedings of the Societi B. Roial.
Реакција штенаца
У другом делу експеримента видео-снимци су на екрану пуштани псима и праћена је њихова реакција. Штенци су снажно реаговали на снимке у којима су испитаници говорили спорије и вишим тоновима ‒ често су гледали у екран, односно у особу која им се обраћа и желели да буду ближе екрану.
„Једна од хипотеза је да се псима обраћамо као бебама зато што смо генерално осетљиви на бебе и на сигнале који нам долазе с њихових лица", рекао је коаутор студије професор психологије Николас Матевон са Универзитета у Лиону. Он додаје: „Могуће је, међутим, да се љубимцима тако обраћамо управо зато што желимо да они реагују на нас и да нас примете а не да нас игноришу. То би онда значило да је у питању стратегија привлачења пажње, коју користимо и у комуникацији са људима, посебно када знамо да саговорник не зна добро наш језик или када осетимо да има проблем да нас разуме."
Приредила Маја Стојановић
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар