Краљица злочина

Британска књижевница Агата Кристи рођена је 1890. године у кући званој „Ешфилд" у Торкију као кћерка Фредерика Алве Милера и Кларисе Маргарет Милер. Отац је био амерички берзански посредник са самосталним приходима, али је умро када је Агата имала само 11 година, а мајка је била кћерка британског војног капетана.

Иако одгајана као хришћанка, одрасла је у домаћинству са „разним" веровањима. Агата је, као и њени брат и сестра, веровала да је њихова мајка Клара видовњак са способношћу да види „другу визију".

Иако су у то време углавном дечаци ишли у школу, Агатина мајка, која није била конвенционална, послала је старију сестру у школу. Међутим, то исто није учинила и са Агатом ‒ сматрала је да је боље да се девојчица школује код куће те је на себе преузела одговорност да је научи да чита и пише. Такође, мајка ју је подучавала музици, те ју је научила да свира клавир и мандолину.

Мајка је младу Агату охрабривала да пише поезију и кратке приче, а неке од њих су биле објављене у локалним часописима, али без запаженијег успеха. Током одмора у Египту написала је свој први роман. Породични пријатељ Иден Филипот препоручио је дело књижевном агенту у Лондону, али нажалост, без успеха.

Када је имала 16 година, Агата је, како би завршила школу и стекла прво формално образовање, на две године отишла у Париз, где је студирала певање и клавир. Била је вешта пијанисткиња, али су је трема и стидљивост спречили да настави каријеру у музици.

За време Првог светског рата радила је у болници као медицинска сестра. Касније је радила у болничкој апотеци, што је имало велики утицај на њен књижевни рад, јер многа убиства у њеним књигама извршена су управо помоћу отрова. У ратним годинама удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио-трупама. Имали су једну кћерку Розалинд Хикс, а развели су се после неколико година (након што је Агата открила да је муж вара). Први роман „Мистериозна афера у Стајлзу" објављен је 1920. године, а током брака са Арчибалдом Агата је издала шест романа, збирку приповедака, те објавила неколико кратких прича у разним часописима. У том првом роману појављује се Херкул Поаро, који је заступљен у њена 33 романа, као и неколико десетина кратких прича.

Како се током живота занимала и за археологију, године 1930. удаје се за археолога Макса Малована, са којим се зближила након сарадње на археолошким ископавањима. Били су у браку 46 година, све до књижевницине смрти. Често је у својим причама користила поставке које су добро познате, а путовања са Малованом по Блиском истоку допринела су да управо та регија буде место дешавања у неколико романа. Неке од радњи романа, међу којима и радња у делу „Десет малих црнаца", смештене су у Торкију, њеном родном месту, а роман „Убиство у Оријент експресу" из 1934. године написала је у хотелу „Пера Палас" у Истанбулу. Године 1932. Агата је објавила први од шест романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Била је то добро чувана тајна, све до 1949. године, када је часопис „Сандеј тајмс" открио да је госпођа Вестмакот заправо Агата Кристи.

Током Дргог светског рата Агата Кристи је радила у апотеци у Лондону, где је стекла знање о отровима, искористивши га у криминалистичким романима које је написала после рата. На пример, у роману „Код Белог коња" (1961) користила је талијум као отров за убиство, а опис тровања био је толико прецизан да је једном лекару помогао да реши случај.
Током књижевне каријере која је трајала више од пола века написала је 79 књига, од тога 66 криминалистичких романа, и више збирки кратких прича и других дела, која су продата досад у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика.
Драма „Мишоловка" је премијерно изведена у Лондону 1952. године а представља досад најдуже играно дело у историји позоришта, са више од 25.000 извођења у континуитету.      

Агата је 2013. године проглашена за најбољег писца детективских прича, а роман „Убиство Роџера Акројда" је проглашен за најбољи крими-роман свих времена.

У част својих књижевних дела, именована је за команданта Реда британске империје 1956. године, а следеће године је постала председник „Клуба детектива". Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског краљевства, три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији.

Умрла је природном смрћу 12. јануара 1976. године, у својој кући у Волингфорду близу Оксфорда у 86. години живота. Према Гинисовој књизи рекорда,  најпродаванији је аутор свих времена.