Проширена реалност

Међу многим изложбама једна се издвојила фантастичним одјеком у јавности. Звучи невероватно, али у Србији је дуже од годину дана једна музејска поставка свакодневно привлачила стотине и стотине посетилаца. Светски реализовану изложбу Историјског музеја Србије под називом „Пупин ‒ од физичке ка духовној реалности" од септембра 2015. до децембра 2016. године видело је више од 100 000 посетилаца.

Чиме је освојила публику, шта је узрок њеног успеха, ко су аутори поставке, шта је проширена реалност, каква је будућност музејске праксе ‒ бројна се питања постављају у тренутку када се мења однос према темељним вредностима културе и живота уопште, а технолошка револуција добија сасвим ново убрзање и правац, са непознатим последицама.

Поред изванредне личности научника и неприкосновеног садржаја поставке ауторки Александре Нинковић Ташић и др Душице Бојић, незаобилазно је указати и на јединствено музеолошко искуство ‒ употребу најновијих технологија, помоћу којих је сваки сегмент изложбе о Пупину постао интерактиван, што је значајно утицало на огромно интересовање посетилаца.

„Наш тим представља људе који долазе из различитих области креативне индустрије. У време када смо стасали да будемо родитељи, почели смо да размишљамо о томе какав свет остављамо онима иза нас. Како смо схватали да нове генерације нису довољно заинтересоване за културне садржаје, размишљали смо како да употребимо своја знања и искуства да бисмо им те садржаје приближили", каже за Интернет портал РТС-а Марко Савић из КОДЕК инстититута. Он је интерактивне пројекте реализовао на овој изложби, али и у Кући краља Петра, Војном музеју,  Музеју науке и технике, на Београдској тврђави и у Матици српској у Новом Саду.

„Србија 1914" 

Јавности је познат и ТЕХКУЛТУР, пројекат студија из Београда посвећен дигиталном оживљавању античких и византијских локалитета у Србији ‒ Феликс Ромулијани и Сирмијуму, али и у Хрватској, Аустрији и Италији.

Констатација да нове технологије и различити медијски садржаји одвлаче пажњу младима од културе представља опште место. Аутори концепта размишљали су о томе на другачији начин.

„Почели смо са оном Ајнштајновом крилатицом да ниједан проблем не може бити решен са оног нивоа свести на коме је настао. А који је то ниво свести? Онај, који са једне стране види нове технологије, а са друге стране вредне културне теме", каже Савић.

Примена различитих нових технологија, али и искуство и знање у дизајну и употреби креативних садржаја у промоцији културе довели су их до сарадње са различитим институцијама, а 2014. године и са Историјским музејем Србије на реализовању изложбе „Србија 1914".

Креативни тим имао је идеју. „Ми смо се послужили малим макијавелизмом и решили да кроз нове технологије, посебно кроз екране мобилних телефона, који чине важан део живота данашње омладине, понудимо те културне садржаје", истиче Савић.

„Мени се то учинило јако интересантно, тим пре што смо могли тако да покажемо и друге начине презентације на изложби", каже др Душица Бојић, директорка Музеја. „Не само уметничке слике, историјске предмете, бројне текстове којима ћемо публику упутити у оно што може да сазна или да се подсети, него и начине на који они путем нових уређаја могу, на пример, да погледају једну фотографију а да на телефону виде читав филм или читаву серију фотог рафија", додаје она и притом истиче да је реч о једној потпуно проширеној стварности која је ушла у рад ИМС-а као нешто нормално, као нека врста проширене музеологије.

Проширена реалност (АР) концепт је технолошке платформе, нови медиј који пружа могућност свакоме ко поседује уређај са процесором, камером и екраном да у стварни, постојећи свет интегрише неки дигитални свет.

На тај начин, постављањем различитих маркера у просторе, могуће је активирати појављивање било ког дигиталног садржаја, што је основа технологије проширене стварности.

„Мислим да оваквим методама рада ми подстичемо нове генерације да уопште уђу у музеј. У претходних десет или двадесет година музеји су имали поприлично слабу посету, а увођењем нових технологија проширене реалности ви доводите широку публику ‒ од вртића до оних најстаријих", запажа др Бојић.

Будућност мора бити иновативна  

Такође, и кустоси могу да поставе изложбе као потпуно музеолошки класично урађене, а могу да користе модерне технологије како би једноставно заголицали имагинацију публике, донели нешто ново, како би посетици хтели да се врате у тај музеј. „Ми смо имали на Пупину појединце који су се враћали по 14 пута да виде изложбу", истиче др Бојић.

Проширена стварност спада у групу технологија познатих у свету као exponential technologies ‒ то су технологије за које се очекује да ће у врло блиској будућности доживети експоненцијални раст. То су 3Д штампачи, нано технологије и слично. „Та тачка, када ће технологија проширене стварности доживети своју велику експанзију јесте моменат када ће АР наочаре ући у широку употребу. Пре тога, треба рећи да оне већ постоје ‒ на изложби о Михајлу Пупину публика је могла да гледа интерактивне експонате кроз АР наочаре", каже Марко Савић (КОДЕК институт).

Чињеница је да ће овај наш свет на неки начин бити надограђен у проширеној стварности, што отвара могућност за појаву најразличитијих садржаја. Претпоставља се да ће преовлађивати они комерцијални. Данас можемо само да претпоставимо у којој ће мери гејмерске индустрије или индустрије рекламног оглашавања пронаћи свој простор у оваквом свету.

„Важно је ипак да су пионири те индустрије у нашој земљи почели да експериментишу са овом технологијом управо у култури, што даје наду да ће и културни садржаји наћи пут до корисника", истиче Марко.

„Будућност музеологије мора да буде иновативна, у складу са развојем технологија. Моја жеља је да све те иновације уђу у музеј јер он не може да буде статичан. Не може да буде оно што је био крајем 19, половином или крајем 20. века. Ми смо дубоко загазили, већ смо пред крај друге деценије 21. века и музеји морају да се прилагођавају новим технологијама", закључује др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.