Загледани у звездано небо

Да ли данас знамо да је на Пупинов позив Никола Тесла долазио на Универзитет Колумбија како би инспирисао његове студенте? Да ли знамо да су и Пупин и Тесла плакали док су слушали гуслара у Америци? Да ли смо размишљали о томе на које све начине их можемо повезати ‒ ту су порекло и однос према народној традицији, личност и улога мајке, сусрет са Америком и присуство у америчкој јавности, однос према уметности, али што је најважније ‒ њихов сусрет на великом путу научног стваралаштва. Тим речима је ауторка изложбе Александра Нинковић Ташић указала на важне споне између два научника.

Бесмртне речи које је Олимпијада Пупин, неписмена жена, упутила сину ‒ Знање, то су златне лествице које воде у небеса, знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе... ‒ пратиле су Пупина у најважнијем тренутку који га одводи до науке. Тог 12. марта 1874. он купује карту за најјефтиније место на палуби прекоокеанског брода "Вестфалија" и одлази у Америку где постаје професор и научник, писац и хуманиста.

Пун је круг Пупинових доприноса, признања, учешћа у оснивању највећих институција науке у првој половини 20. века у Америци, као што су НАСА, Америчко друштво физичара и друге. Пупин је био председник Њујоршке академије наука, члан Француске академије наука и Српске академије наука. Својим менторским радом однеговао је неколико нобеловаца.

Александра Нинковић Ташић цитира Пупинове речи поводом добијања последњег почасног доктората Београдског универзитета (од 18 светских признања, колико је укупно добио):

Драги пријатељу,

Стигла ми је диплома која сведочи да сам почасни доктор Техничких наука Београдског универзитета. Она ми се изванредно допада, нарочито један израз у њој који каже да је мој научни и технички рад много допринео за „морални престиж моје захвалне отаџбине”. Морални престиж захвалне отаџбине много ми је драгоценији него све друго на свету.

Пупин је Србију помагао финансијски кроз мрежу лобирања, од америчке јавности до државаника, па и самог председника Америке. Велики српски задужбинар и добротвор, ујединио је српску дијаспору, послао је скоро 20 000 добровољаца ‒ Срба који су живели у Америци и Канади у ратом захваћену Србију. „Ако знамо да је Солунски фронт пробило 60 хиљада људи, једна трећина је опремљена и послата захваљујући напорима Михајла Пупина”, каже Нинковић Ташић.

Поред ових тема, можемо се бавити и досад необјављеним досијеом „Пупин" који се чува у архиви Еф-Би-Аја, затим Пупиновом напору да уједини српску дијаспору, као и значајним дипломатским активностима које је као конзул Србије организовао у Америци, али и у читавој Европи. Посебна је његова улога у креирању граница Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.  Када се једини пут у историји вијорила српска застава над Белом кућом ‒ то је било захваљујући Пупиновом залагању.

Исто тако можемо да говоримо и о обимној документацији и научној грађи Николе Тесле, али ако желимо да упознамо Теслу не можемо само да гледамо у његове бриљантне изуме. Важни су и извори из којих је црпео инспирацију, људи које је поштовао, оно што је писао и што је читао, објашњава ауторка изложбе и додаје: „Мера човека настаје из сусрета ума и срца, генијалности и страсти”. 

Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом овладавање природним силама за потребе људи, рекао је Тесла.

Фасцинантне су приче о томе како је Тесла правио громове, како је осмислио индукциони мотор, произвео наизменичну струју, или како је Пупин својим калемовима допринео да можемо да разговарамо на великим даљинама и како је унапредио рендгенологију.

Закључујемо речима Михајла Пупина: 

Не бисмо ни Никола Тесла ни ја постигли ништа у животу да нисмо као деца били загледани у пространо и вечно звездано небо над нама. Развијамо машту док гледамо у звезде и тако постајемо људи који могу да стварају велика дела.