Знање у мрежи нервних ћелија

Група физичара са Универзитета у Хајделбергу и истраживачи са Технолошког факултета Универзитета у Грацу, користили су математичке методе у истраживању начина на који људски мозак сврстава добијене чулне податке у шему постојећег знања. Резултати добијени овим истраживањем имају велики значај за развој нових компјутерских система.

Знање у мрежи нервних ћелија Знање у мрежи нервних ћелија

Стечено знање и нови подаци

Људски мозак има велики број важних функција али једна од најважнијих јесте креирање унутрашњег модела нашег окружења. Ова врста података је у нашем мозгу сврстана у две категорије: прва садржи већ стечено знање о познатим објектима док другу категорију чине нови чулни подаци који се сврставају, на основу поређења, у шему постојећег знања.

Професор др Карлхајнц Мејер, физичар са Универзитета у Хајделбергу и руководилац научног тима који је спровео ову студију, проучавао је овај процес на нивоу неурона уз помоћ примене формалних математичких модела. Основни задатак је био да се тачно одреде индивидуални неуронски обрасци на основу претпоставке да истоветна стимулација из спољне средине увек изазива исти индивидуални одговор.

Одређивање индивидуалних неуронскох образаца

Мозак је мрежа неурона који међусобно комуницирају. Када је нервна ћелија довољно стимулисана, она даје одговор у виду кратког импулса и тиме стимулише остале нервне ћелије у активној неуронској мрежи. Одговор нервних ћелија не може бити сасвим одређен нити потпуно предвидљив јер прати правила статистичке вероватноће.

Ово истраживање је део Европског пројекта истраживања људског мозга а циљ је практична примена добијених резултата на пољу развоја нових компјутерских система заснованих на моделу функционисања људског мозга. 

Припремила: Јелена Јовановић Радовић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 20. октобар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи