Јован В. Вељић, професор српске гимназије у Солуну

Када је српска гимназија укинута, Јован је по договору са Бугарском остао професор српскохрватског језика у француском Лицеју у Солуну. У том грчком лучком граду, капији Балкана, како се некада сматрало, живео је све до 1927. године. Неко време уређивао је Le Progres de Salonique, био је председник српске колоније.

Сведочећи о свом животном путу, Јован Вељић је записао (Архив Југославије, Фонд 100):

„По интенцијама надлежних и са знањем нашег генералног конзула г-на Владе Љотића и одобрењем министра спољних послова покојног Николе Пашића, ступио сам у ложу Македонија рисорта (Macedonia Risorta), која је зависила од В. О. Рима, ако се не варам 1908."

Српски конзул Влада Љотић

Ко је био Влада Љотић, српски конзул у Солуну 1908. године? Његова породица, пореклом из Смедерева, где је и он рођен, била је одана Карађорђевићима. Влада је студирао права, али је после убиства кнеза Михаила морао да емигрира; студије је наставио у Бечу. Био је оснивач Уједињене омладине српске. Кретао се у кругу присталица Светозара Марковића. Превео је на српски језик Манифест Комунистичке партије и објавио га у листу Панчевац 1871. године. У Србију се враћа после абдикације краља Милана Обреновића. Мада је имао богату биографију, остао је у историјској сенци свог сина Димитрија Љотића.

Нацинално непоуздан

Одговарајући на питања комесара за персонална питања и Недићевог министра полиције у пролеће 1942. године о томе да ли су му познате стране ложе, Вељић је храбро одговорио, не размишљајући о последицама пркосног одговора: „Познате су ми многе стране ложе, јер ја сам сâм готово сваке године путовао, или сâм или са супругом, или у Париз или у Женеву код њених родитеља. Том приликом посећивао сам ложе у Цариграду, и у Паризу, и у Риму, и у Женеви, и у Лозани и покаткада одржао по које предавање о нашим националним стварима и претензијама. Поред ложинских предавања о нашим чисто национално-српским стварима, одржао сам и јавна предавања, од којих једно у корист Црвеног крста за време рата и једно о Босни и Херцеговини (...) у Солуну за време Анексионе кризе, у коме су поред елите Солуњана били и сви страни конзули. Ни у једној ложи у Београду нисам одржао предавање, али у Солуну и у Атини неколико предавања."

Вељић и Љотићи

Јован Вељић је био гарант за пријатељску и трајну везу са Великим грчким оријентом. Био је познаник и „брат" председника грчке владе Елефтероса Венизелоса. Судбина се са њим поиграла. Влада Љотић и Никола Пашић дали су му задатак да уђе у солунски слободнозидарски савез, а у време Другог светског рата због тога је постао „национално непоуздан" када је Владин син Димитрије био главни ослонац немачке окупационе власти у Београду.

Живео је од скромне пензије која је износила 930 динара. То је била награда државе за тридесетогодишњи рад у Солуну. И она је била доведена у питање због припадности Савезу слободних зидара.