Дакле, ово је јачи пол ‒ жене и женско питање у психоанализи

„Дакле, ово је јачи пол", речи су којимa је, како се прича, прва жена психоаналитичар Ема Екштајн једном приликом поздравила оца психоанализе. Обележавајући 160 година од рођења Сигмунда Фројда, Психоаналитичко друштво Србије организује конференцију посвећену женама и женском питању у психоанализи.

Конференција ће бити приређена 10. децембра у Коларчевој задужбини, у 10 часова. (Улаз је бесплатан. Превод је обезбеђен.)

Заводљива питања о женству и женској сексуалности о којима се много пута дискутовало ‒ биће поново постављена. Да ли психоаналитички дискурс препознаје само један пол ‒ мушки, а све оно што је карактеристично за жену види као девијацију и недостатак? Да ли је „анатомија судбина", шта то заправо значи, и како бисмо могли открити „шта жена жели"? Да ли су супротна и дуална схватања у често вођеним полемикама о женству, управо оно што га конституише?

Учесници конференције „Дакле, ово је јачи пол" наводе да ће покушати још једном, „не да опишу шта жена јесте... већ да покрену упитаност како она настаје".

Значај пионирки психоанализе

На конференцији ће бити представљене вињете из живота и дела пионирки психоанализе ‒  Хелен Дојч, Еме Екштајн, Сабине Шпилрајн, Лу Саломе, Мари Бонапарт, Ане Фројд и Рут Брунсвик.

Поред тога што ће моћи да осете атмосферу Беча са краја 19. и почетка 20. века, посетиоци ће имати прилику и да прате даље трагове размишљања поменутих личности о нарцизму, женском телу, механизмима одбране, деструктивности и жељи; биће речи и о њиховом ангажману у женском покрету, сексуалном васпитању и у суочавању са табуима тог времена.

Као пацијенти, те жене су Фројду пружиле темељ за откривање несвесног. Сам је потврдио да је третман који је био познат као „лечење разговором" развио са њима заједно. Осим као психоаналитичарке-практичарке, те протагонисткиње су дале суштински допринос развоју психоаналитичке теорије, инспиришући Фројдове радове, чак и антиципирајући их, као у случају Сабине Шпилрајн.

Једнако је необорив њихов допринос у међународној афирмацији и институционализацији психоанализе: Сабина Шпилрајн је то постигла у Швајцарској и Русији, Лу Андреас Саломе у Немачкој, Мари Бонапарт у Француској, Хелен Дојч у Сједињеним Државама и Ана Фројд у Енглеској.

На конференцији ће говорити чланови Психоаналитичког друштва Србије: Јасмина Врбашки, Олга Савостианова, Срђа Злопаша, Оливер Видојевић, Војислав Ћурчић, Јована Вуковић, Весна Брзев Ћурчић, Александар Контић, Марија Везмар, као и Елизабет Скале, психоаналитичарка и бивша председница Бечког психоаналитичког друштва.

Присутни ће моћи и да погледају филм близак овој теми, а уводну реч имаће Станислав Матачић, психоаналитичар и председник Хрватског психоаналитичког друштва. Такође, биће приче о женама које су обележиле развој психоанализе у Србији, дајући му специфичан шарм, снагу и елан. Догађај ће бити праћен гостовањем изложбе Музеја Сигмунд Фројд из Беча.

Изложба Музеја Сигмунд Фројд и у Београду

Поштоваоци Фројдове личности и сви они који се интересују за психоанализу и њеног творца сигурно су неки од својих боравака у Бечу употпунили обиласком куће на адреси Бергасе 19, у којој је Фројд тек нешто мање од пола века живео и радио, а у којој је данас његов познати музеј.

Музеј је од октобра прошле до јуна ове године приредио посебно занимљиву тематску изложбу посвећену женама у психоанализи с којом ће бечки музеј од 9. до 27. децембра гостовати у Београду у Музичкој галерији Коларчеве задужбине.

У средишту пажње су биографије и радови пионирки психоанализе, као и Фројдови теоријски радови са становишта феминизма, рода и неконвенционалних критичких студија. Помоћу посебно дизајнираних паноа којим се изложбени простор дели на неколико сегмената, изложба посвећује засебни простор свакој од шест жена, у намери да на прикладан начин осветли њихов живот и рад.

Избор објеката и докумената је такав да повезује доприносе тих жена са временом у којем су живеле. Утицај њихових теоријских радова на развој психоанализе представљен је са циљем да коригује слику психоанализе као науке којом су доминирали само мушкарци.

Пројекат се реализује уз свесрдну помоћ Музеја Сигмунд Фројд у Бечу, Аустријског културног форума у Београду, Бечког психоаналитичког друштва и Коларчеве задужбине.

Приредила: Тамара Вешковић