Градови Србије уједињени око идеје паркова науке

Градоначелници девет градова у Србији упутили су дописe којимa траже подршку за отварање локалних паркова науке у оквиру Мреже научних клубова. Паркови науке постоје петнаест година у свету. У Европи су изграђени или самостално или у околини центара за промоцију науке, односно музеја науке.

На иницијативу Центра за промоцију науке (ЦПН), градоначелници девет већих градова у Србији упутили су дописе министру просвете, науке и технолошког развоја Младену Шарчевићу, позивајући ресорно министартсво да подржи националну иницијативу ‒ изградњу паркова науке у дванаест градова широм земље.

Акција је резултат сарадње ЦПН-а, центара за стручно усавршавање и јединица локалних самоуправа на децентрализацији промоције науке. Наиме, заједно са локалним центрима за стручно усавршавање наставника и регионалним центрима за професионални развој запослених у образовању, ЦПН је током пролећа ове године отворио дванаест научних клубова у дванаест градова Србије.

Научни клубови су се одмах показали као одржива идеја ‒ клубови су само у прва три месеца рада организовали више од стотину разноврсних програма, поставши локална места окупљања за све које наука занима.

Зато су ЦПН и сви партнери поставили себи циљ ‒ да се током 2017. године у сваком од градова направи парк науке, са специфично дизајнираним експонатима у отвореном простору где се научни појмови усвајају кроз игру и непосредно искуство. Идеја је одмах наишла на снажну подршку јединица локалних самоуправа и свих градоначелника лично.

Циљна група једног парка науке jeсу пре свега ученици основних и средњих школа 

„Паркови науке постоје петнаест година у свету. У Европи су изграђени или самостално или у околини центара промоције науке, односно музеја науке", каже за Елементаријум покретач те иницијативе и директор Центра за промоцију науке Немања Ђорђевић,  који је својевремено пројектовао Парк науке на Ади у Београду. Како објашњава, најпознатији паркови науке се налазе у Шведској (Tom Tits Experiments), Шпанији (Cosmocaixa), Швајцарској (Technorama), а први је отворен у Израелу, у граду Реховот у оквиру Института Вајцман (Clore Garden of Science).

Сличне иницијативе за изградњу парка науке већ су покренуте у оквиру Центара за стручно усавршавање у Шапцу и Кикинди, а ускоро ће се отворити и први парк науке у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању у Чачку.

Ако идеја Паркова науке Србије оживи током 2017. године, Србија ће, уз научне клубове, добити паркове науке и научнопопуларне експонате у оквиру постојећих паркова у Шапцу, Кањижи, Кикинди, Смедереву, Крагујевцу, Чачку, Ужицу, Крушевцу, Новом Пазару, Лесковцу, Књажевцу и Нишу.

Циљна група једног парка науке су пре свега ученици основних и средњих школа, али и њихови родитељи. „Доласком у парк свако научи понешто и то на занимљив начин са посебним акцентом на науку, јер наука обликује материјални и друштвени свет у коме данас живимо", сматра Ђорђевић.

Приредила: Маја Стојановић

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи