Од стиха до мелодије – Зоран Предин о музи, песмама које чекају у „бункеру“ и писању
Где се у речима крије мелодија? Које су најчешће емоције у песмама? Зоран Предин говорио је у СОКОЈ клубу.
Деценијама је један од најпрепознатљивих аутора регионалне музичке сцене. Од „Лачног Франца“ до богате соло каријере, остао је веран ауторском рукопису у којем се преплићу музика, иронија, емоција и друштвени коментар.
„Ја у некој строфи, у некој реченици, већ чујем мелодију. Значи, избор речи за неку мисао, мени већ звучи у некој мелодији. И онда само морам бити у добром односу са музом да ми она онда помогне да се то стварно претвори у песму“, објашњава Зоран Предин.
Последњих година је све присутнији и као писац. После романа Монголске флеке, књиге Безгрешна и најновијим, четвртим романом, Покварени неурони, који ће ускоро бити преведен на српски, проширује простор свог ауторског израза.
„Ја се морам похвалит или потужити да имам пуно више песама у бункеру, него што сам имао у осамдесетима, баш због тог код нас новокомпонираног католичког морала и те политичке коректности која гуши било какав хумор. Тако да све то о чему не могу да певам, сада објављујем и пишем у својим романима“, признаје Предин.
Овај сусрет са Предином је био разговор не само о музици, већ и о писању – о томе како настаје добра прича, где се у речима крије мелодија и зашто неке песме успевају да надживе време у којем су настале.
