Грамофонске плоче су и даље у моди – ко данас купује ЛП плоче

Пре тачно 94 године, у продаји се нашла прва ЛП плоча, на 33 обртаја. Било је то у Њујорку. После је дошла касета, па ЦД и винил је отишао у заборав. Продукција грамофонских плоча Радио‑телевизије Београд своје корене вуче из 1951. године, када је у малој гаражи на Дорћолу инсталирао прве пресе за израду грамофонских плоча. Да не заборавимо да је прву ЛП плочу у тадашњу Југославију донео легендарни кошаркаш Радивоје Кораћ.

На данашњи дан 1931.године је објављена прва ЛП плоча, у Њујорку. Музичка издавачка компанија “Columbia Records” представила је своју прву ЛП плочу (Менделсонов концерт у Е молу)- популарну "лонгплејку", са више од 20 минута музичког садржаја по страни. Нови формат направио је револуцију у музици и убрзо постао нови стандард у индустрији музичке продукције.

„Како је технологија напредовала тако су се развијале и плоче, па је тако педесетих година прошлог века плоче радио Радио Београд, од 1951. до 1957. године. Године 1958. формиран је ПГП.Највише се траже најстарије плоче међу колекционарима“, рекао је Ђорђе Бркић,шеф Звучног архива Радио Београда.

За разлику од дотадашњег стандардног формата грамофонских плоча, који су омогућавали 3 до 5 минута садржаја по страни, лонгплеј је омогућавао да се на свакој страни плоче налази преко 20 минута музичких садржаја. Тиме је омогућено да се на грамофонским плочама снимају и изводе остварења класичне музике (симфоније, опере и сл.), али и на једној јединој плочи издају албуми забавне и других музичких жанрова.

Популарност лонгплеја као главног облика снимања и репродукције музике није угрозило ни увођење "синглица"- грамофонских плоча 45 о/м.

Лонгплеј плоче су угрожене тек с појавом аудио касета 1970-их, а од 1980-их почели су да их замењују дигитални компакт дискови.

Прва грамофонска плоча у Београду је снимљена 1903. године и потом је штампана у Лондону. Те године су снимљене четири мале плоче пречника 17 сантиметара, а на једној је Чича Илија Станојевић без пратње изводио народну песму “Ракито мори“, док је на другој певао “Сојку девојку”.

Међутим, постоје назнаке да су се грамофонске плоче штампале у Београду и читаву деценију раније или су бар учињени први кораци да до тога дође.