Како успомена на Лелу Врањанку и даље живи

„Кад прођем улицом у то време 72. године, па се то окрећу за мном, али пуста младост. Идем кроз варош, а оно нигде кола, нема возила, ја кроз сред чаршију, ципеле на оволике штикле, нашминкана са оволике минђуше на уши идем кроз сред чаршију, а са стране продавци стојив у излог и гледав – Ене гу Лела иде", рекла је Јелена Ђорђевић – Лела Врањанка.

„Изузетно лепа девојка у то време висока, грациозна и што је још важније била је изузетна играорка. Знала је да игра те врањске игре", каће Бранимир Стошић Каце, извођач изворне музике из Врања.

Игром, ведрином и лепотом очарала је и познатог композитора Драгана Токовића у кафани у Врањској бањи где је написао текст и музику и посветио лепој Лели.

„Биле су разне игре, пуно девојака, наравно коло је водила Лела Нумерка и Драган Токовић потпуно опчињен њеном лепотом, њеном игром, грациозношћу написао је ту песму. По причању оних људи који су заиста били ту присутни тада уствари је Драган Токовић ту песму написао нешто касније сат, два у кафани Цар Лазар пре уласка у Врањску бању", додаје Каце.

„А он је, после ја тек чујем, добио неку инспирацију да пише, јер хтео је да напише и није имао где бучно, музика и то, па је напоље излазио и писао на тоалет папиру речи које су му долазиле. Тако је написао песму", истицала је Јелена.

Песму је Токовић понудио чувеном Станиши Стошићу коме се допала, убрзо је снимљена и постала је део његовог и идентитета Врања.

„Сигурно да та песма не би била таква да је Станиша Стошић онакав певачки геније какав је био није отпевао тако", истиче Каце.

„Често пута кад слушам ту песму, е то је за моју душу и плачем и певам и играм, ето толико волим ту песму и толико жалим за то моје", говорила је Јелена.

И када утихну речи, остаће мелодија и Лела која је преминула 2016. године. И данас и даље живи у песми која се пева на свадбама, у кафанама, на радију и на телевизији. Постала је симбол Врања, града музике, мерака и душе.