Да ли је Србија успутна станица или музичка дестинација за светске звезде

Сваког месеца између 150 и 300 бендова и извођача из других земаља гостује у Берлину. Разлог је могуће претпоставити. Од значаја тржишта и платежне моћи, до концертне индустрије као саставног дела туризма.

Треба напоменути и то да у Берлину постоји више од 300 концертних простора. Резултат је представа једног града као концертне дестинације.

Где је Србија на овој мапи? Близу Загреба, Букурешта, Будимпеште или Софије, али не увек успут.

„Нас нико не гледа као Србију у том смислу. Нас гледају као цео регион. Оног тренутка када се каже 'свирам Београд', то аутоматски покрива и Загреб, и Љубљану, и Подгорицу, Сарајево, и Букурешт, и Софију и Будимпешту. На крају крајева, ево, када погледате како 'Ајрон мејден' заказује турнеје, никада не свирају у истој тури Београд и Загреб. Чак, ни Београд и Љубљану, а камо ли све остало“, истиче музичар Александар Петровић, уредник у Радио Београду.

Један од првих метал бендова који је наступио иза Гвоздене завесе, „Ајрон мејден“, свирао је у Београд 1981. године. Године 1995. „Продиџи“ је био готово једини гост Србије под санкцијама.

Од двехиљадитих кључну улогу у довођењу музичара из света имају фестивали. Распон утицаја и значаја појединачних концерата на сличном је трагу.

„'Систерс оф мерси' свирају у Београду у тренутку када имају празан дан у календару. Њима се више исплати да свирају, како-тако, него да не раде ништа. Погледајте цене карата за Ганс ан‘ роузиз‘, на пример. То је за четворочлану породицу озбиљан удар на породичну економију. Између осталих ствари морамо да решимо питање пасоша, пасошке контроле и свега осталог – преноса технике, увоза-извоза технике. Све док то не решимо, мислим да ћемо се и даље задовољавати првом Б лигом, односно бендовима који се полако 'исписују'“, додаје Петровић.

Један од предуслова за задовољавајућу позицију на мапи концертних дестинација изнова искрсава – јака фестивалска база попут оне коју је створио Егзит, који ће следеће издање дочекати у Египту.