Тристан и Изолда – после пола века паузе, поново у извођењу Београдске филхармоније

Маратонски концерт који се ретко изводи "Тристан и Изолда" публици је интересантан не само због 110 извођача на сцени већ и због раскошне радње која ће се одвијати пред њима. Једно од најзначајнијих остварења целокупне историје музике после скоро 50 година изводи се код нас

„Као диригент ја морам да кажем, као оркестар има један живот пре свирања Тристана и један живот после свирања Тристана. БГФ ће имати један други живот после Тристана“, рекао је Габријел Фелц, диригент.

Инспирација за настанак музичке драме била је романса између ожењеног Вагнера и супруге његовог тадашњег покровитеља. Написао ју је према келтској легенди из 12. века о несрећној љубави између Тристана и принцезе Изоте. Причу о забрањеној љубави доносе реномирани "Вагнеријанци".

„Највећи изазов је време колико траје, пет сати, много текста је потребно да се научи, скоро као књига. Последњи чин је за тенора, улогу Тристана, посебан је јер сте већ уморни и треба вам много снаге на крају. У истом тренутку сте и врло срећни и тужни. Сваки пут када певате о љубави, мислите и о путу ка смрти“, истакао је Хајко Бернер,улога Тристана.

„Тристан и Изолда су се моментално заљубили. Оног тренутка када је она њега видела, то је била љубав на први поглед. Најлепша ствар ове музике и како је она компонована је што када год се дође до врха одмах се и спушта. Некако је све бесконачно“, рекла је Кели Гад, улога Изолде.

Делови из музичке драме "Тристан и Изолда" познати су публици јер су их и у своје филмове уврстили познати редитељи попут Хичкока, Луиса Буњуела и других.