Непролазна музика Цицварића овековечена на компилацијском издању ПГП РТС
ПГП РТС је недавно објавио луксузно троструко компилацијско издање под називом „Цицварић – једно наслеђе, један дух, један град“. Гост Јутарњег програма, Милутин Поповић Захар, нагласио је да су нам Цицварићи оставили у наслеђе наше сазнање о Србији, њеном духу и духу тог времена у коме су живели.
Музика Цицварића се слушала од првих деценија 19. до половине 20. века, а иза себе су ови музичари, током седам генерација, оставили најлепше староградске песме.
„Увек ми пада на памет једна реченица Вука Караџића који се роди у Тршићу, управо између Шапца и Лознице, који је рекао: 'Кад год слушам те пјесме, ја увек помислим да нити има љепше земље од Србије, нити љепших пјесама од ових који се певају у Шапцу, Лозници и целом Јадру'“, наводи Милутин Поповић Захар.
У Звездара театру у јуну је одржан несвакидашњи уметнички програм – „Цицварићи, концерт старе музике". Бројни певачи и глумци дочарали су и подсетили публику на музичко наслеђе старог Шапца, односно на најдуговечнију шабачку музичку дружину – Цицвариће.
Захар открива да су музичар Микица Антонић и он дали идеју за овај концерт и Душан Ковачевић је имао храбрости да им обезбеди један слободан термин у Звездара театру, не очекујући да ће одзив публике бити значајан. Међутим одзив уметника и интересовање је било невероватно и наступ је доживео стојеће овације.
„Тако да смо, мислим, освојили Србију, да смо Србију показали од рођења па до данашњих дана, где можемо глатко да одвојимо оно шта је данас, а што не ваља и на шта се ваља угледати и којим путем даље ићи“, истиче Захар.
Тајна непролазности музике Цицварића
На издању ПГП РТС се налазе три ЦД-а са 58 композиција, а како наводи Микица Антонић изабране су нумере које су најпознатије и које се већ годинама певају.
„Овом приликом се захваљујем и директору ПГП-а, Влади Грајићу, што је препознао то. Одувек ми је била жеља да те песме остану, да у својом неком избору програма, издања, да управо те песме и одрадимо. Наравно, ставили смо и песме које су касније настале“, додаје Антонић.
Песме Цицварића увек су освајале публику и успеле су да одрже дух боемштине и кафане, пре свега зато што су текстови животни, сматра Антонић. Мелодијске линије су савим другачије од свега осталог. „Темпераментне су, хармоније су интересантне, форшпили и извођење њихово. Све је изузетно оригинално“, додаје музичар.
Захар сматра да је тајна успеха Цицварића је у једном истом менталном склопу људи.
„Ми мислимо да смо много различите од наших предака. Они су стари, ти обичај више нису актуални. Не. Остаје дух једног народа стотинама и више година. У разним облицима се изражава захваљујући напретку и цивилизације, и технике и свега“, истиче гост Јутарњег програма.
Међутим, напомиње Захар, развитак технике, колико год да је унапредио квалитет извођења и општи визуални утисак, утолико је упропастио суштину духа, шта је песма, шта је песник хтео тиме да каже.
„Многи од них су били учасници ратова на Церу, између Лознице и Шапца, где се водиле велике битке. И они се то описали на најпластични начин кроз те песме. Тако да ми слушајучи песме Цицварића, једноставно, као на неком филму, видимо како се све одвијало и како су Срби доживили тријумф, а били су једноставно жратвовани“, додаје Милутин Поповић Захар.
Песме Цицварића ће живети и у дигиталном формату јер ће бити доступне и на платформама за дистрибуцију музике и остају сачуване за сва времена.
Коментари