Београдска филхармонија затвара сезону Пучинијевом „Мадам Бетерфлај"

Београдска филхармонија је навикла своју публику да увек прави и очекивани и неочекивани искорак, истиче Јелена Милашиновић, гошћа Београдске хронике. Прошле године Филхармонија је први пут полусценски поставила оперу Тоска, Ђакома Пучинија, чиме се придружила светској прослави 100 година од смрти чувеног композитора.

„Али сада, за финале једне грандиозне сезоне, која је била посвећена јубилеју наше стогидишњице, затварамо једном од можда најлепших опера до сада написаних, са нашим шефом диригентом Габријелом Фелцом. И поново ћемо имати прилику да угостимо светске солисте. Биће са нама и хор РТС-а, што нам је посебно драго“, наглашава гошћа Београдске хронике.

Оно што ово извођење чини посебним јесте то што ће оркестар бити на сцени што иначе није уобичајено када се изводи опера, због сценографије и осталих визуелних елемената који приближавају радњу.

„Што не значи да ћемо ми нашу публику ускратити јер редитељ Александар Николић је врло маштовито и креативно поставио ову причу, тако да ће публика која ће доћи 7. и 9. јуна на Коларац имати потпуно реалан утисак Јапана, где се дешава радња Мадам Батерфлај. Те ако не верујете да ће бити и небеског свода и таласања мора у Колачовој задужбини, дођите да се уверите“, додаје Милашиновић.

Јубилеј али и проблеми

Јубиларна сезона није била само повод за славље, додаје Јелена Милашиновић, већ је на неки начин била повод за скидање шарених наочара кроз које их јавност посматра, с обзиром на то да је Београдска филхармонија навикла публику да их сваког петка у Коларцу одводи у свет и да том истом свету приказује најлепше лице наше престонице.

„Тако да се надамо да ћемо сада кроз наш улазак у нови век мало конкретизовати услове у којима раде филхармоничари, односно да они буду достојније вредновани него што су били до сад“, истиче Милашиновић.

Иван Тасовац није дочекао да се оствари његов сан и да Филхармонија добије нову зграду. Гошћа Београдске хронике каже да се надају да ћемо ускоро имати прилику да видимо почетак тих радова, с обзиром на то да је пројекат при самом крају.

„Након тога се припремају услови за градњу и онда очекујемо да ћемо, чим се каже када је камен темељац, онда ћемо лакше одредити колико ће бити потребно времена за градњу.“

Музичари свакако траже начине за побољшање своје егзистенције и траже боље послове. То је проблем који дуго траје, а како је једном приликом рекао шеф диригент Габријел Фелц, у овом тренутку је то проблем Филхармоније, али дугорочно ће постати проблем целе земље.

„Тако да се надамо да до тог неће доћи, да ће ова највиталнија и најбоља генерација музичара остати уједињена у нашој кући, Београдској филхармонији, а да ћемо са великим еланом примати и које желе да буду део те невелике традиције“, истиче Јелена Милашиновић.

Београдска филхармонија ће 101. рођендан прославити промоцијом монографије Београдске филхармоније на којој су приљежно годинама радиле уреднице програма Асе Радоњић и Даница Максимовић. Биће приређена необична промоција јер цела књига је замишљена да на један животан и опипљив начин прикаже историју оркестра, али и да буде научно релевантно штиво за све даље истраживаче, наводи Јелена Милашиновић на крају гостовања у Београдској хроници.