Од гимназијског хора до наступа у УН – „Вива вокс" наставља да шири и чланство и репертоар

Њима пратња инструмената није потребна. Производе сами и музику и певају. Хор „Вива вокс“ ускоро обележава две деценије постојања, а у току је аудиција за нове чланове.

Хор „Вива вокс“ је тренутно, после наступа по општинама, заокупљен припремама кореографија, и увежбавањем репертоара са новим члановима.

„Тренутно имамо отворену аудицију за мушке чланове, и имамо планове за наредну јубиларну годину – 20 година постојања `Вива вокса`. Желимо да појачамо наш састав“, рекла је чланица хора Миона Момчиловић.

„Пријаве су отворене до 4. марта, преко мејла се пријављује, добија се повратна информација и одговор. Нема старосне границе. У питању су три круга аудиције“, објаснио је Михаило Влатковић, и додао да није нужно да кандидат има посебно музичко образовање.

Борис Балуновић је диригент у „Вива воксу“.

„Гледамо једни на друге као равноправне, да се не издижемо једни изнад других, али да, мора да постоји ауторитет, односно хијерархија“, каже Борис.

Говорећи о избору репертоара, Миона објашњава да се бирају оне нумере према којима цела група гаји ентузијазам, и оне за које се показало да трају у музичком свету.

О новинама које припремају, не желе да говоре детаљније, јер хоће да изненаде публику.

Иначе, живот Хора почео је у Земунској гимназији, као одговор на ентузијазам професорке музичког. Борис Балуновић је говорио о томе како је изгледало превазилажење концепта школског хора: „То је трајало доста година, та еволуција, постепено. У почетку, многи нису хтели да се опросте од гимназијског хора и у њему су остајали. Прошао је хор кроз много периода успона и падова, да би се дошло до овог тренутка“.

Наступали су у Генералној скупштини УН-а, били запажени у Кини… Чланови хора „Вива вокс“ кажу да тада нису веровали да „се тако нешто дешава“, уз осећање треме, али и, како истичу – поноса.