Тркуља и „Балканополис“ – када Летећи змај на кинеском пева „Бела ћао“

Тркуља је, гостујући у Београдској хроници рекао да му је боравак у Кини, у неку руку, постао уобичајена ствар.

„Доста година нисмо могли да идемо због ковида. Период пре тога, неке три, четири године смо интензивно одлазили, имали наступе, свирали на фестивалима, држали концерте. И онда се десио тај прекид, та нека пауза. Али ево, од априла месеца ове године је то поново кренуло”, рекао је музичар.

Тркуља и „Балканополис“ су у априлу били у Сијену у Пекингу, и поново кроз октобарску и новембарску турнеју када су одржали пет концерата, између осталих, и у Даминг палати која је историјски споменик.

У Кини је ограничен број људи који може да буде на отвореном на једном месту. То зависи од процене ситуације, и од тога – како се људи понашају и како реагују на догађају.

„Рецимо, у Пекингу када смо били у октобру, непосредно пре него што ћемо изаћи на бину, полиција је зауставила фестивал. Морали су одређени људи да изађу док се то мало не испразни, јер постоји контрола концентрације људи на одређеном простору. И то је мало специфично. Кад одеш у Кину, одеш у Пекинг који има 30 милиона становника, онда имаш 3.000 људи у публици, али морају да их разреде”, објаснио је Тркуља.

Додаје да су он и „Балканополис“, упркос свим ситуацијама увек спремни.

„Код нас нема пада концентрације, ми смо просто, тако смо уиграни и `Балканополис` је, да кажем, једна врло подмазана машина. Мислим, ми смо група од осморо људи, шест музичара и два инжењера звука. Свирали смо, не могу више ни да се сетим колико концерата у Кини, али у потпуно различитим условима, неки на отвореном, неки у затвореном, неки у позоришним дворанама, неки у концертним већим дворанама”, каже музичар.

Од бројних композиција, извели су и нумеру Бела ћао на кинеском језику.

„Знам кинески онако врло, врло базично, али ја сам карловачки гимназијалац, и језици су мени увек била некако пасија и страст и доста језика говорим. Кинески се много лакше пева него што се говори”, додао је.

Тркуљу у Кини зову „Летећи змај“, што је знак највећег уважавања, пошто је реч о древном симболу.

„То име сам добио прве године када смо отишли у Кину, у 2010. у Шангају. Чак сам чуо да је Џеки Чен исто неки змај, не могу се тачно сетити који, али у имену је змај па сад некако и то морам да проверим још. Летећи змај мени је то мало било, знаш као сви змајеви лете, нема змаја који не лети. Али не ради се о томе. Они имају одређену симболику везану за ту њихову митску животињу, у ствари животињу која представља Кину, она јесте симбол Кине. И када ти дају ту врсту, да кажем имена, можда чак и неке титуле, то онако одрази јако велико поштовање и љубави према некоме ко то име носи”, искрен је Слободан Тркуља.