Душан Свилар: Музику браним на свим фронтовима који су мени доступни као извођачу

Како теку припреме за овај спектакл, имајући у виду да су распродате карте? Да ли је требало да буде један или два концерта?

– Кренуло се заправо са једним термином, па на крају се испоставило да ће ипак бити три термина у два дана, 5. и 7. новембра. Припреме су изузетно интензивне и могу да их упоредим апсолутно са Песмом за Еуровизију. Дакле, пуно гостовања и на телевизији и на радио станицама и, наравно, пробе које су готово свакодневне.

Пошто нисте сами бирали песме, шта ћеш ти певати?

– Пошто у овом пројекту учествују сви они који су већ дали гласове у анимираним филмовима главним јунацима, одређено је већ који је програм за овакав тип концерта, јер Дизни слави ово кроз цео свет. Београд је један од градова где се одржава овакав тип концерта.

Ја ћу имати ту прилику и част да изведем песме из Лепотице и Звери, Краља лавова, Аладина.

Да ли те то мало врати у детињство?

– Апсолутно. Краљ лавова или Лајон Кинг, како га вероватно већина и зна, је филм који је изузетно обележио моје детињство и заправо је то мој омиљени цртани филм.

Пре него што пређемо на почетак твоје каријере, питаћу те за једну ствар која је од недавно кренула – РТС Звук.

– РТС Звук, апликација која се недавно појавила, доступна је на свим платформама, било на Гугл плеју или Епл стору. Дакле, потпуно бесплатна апликација где слушаоци Радио Београда могу да чују издања из ПГП продукције и емисије Радио Београда. Може да ту да буде и документарна емисија, али оно што је најбитније, што желим да нагласим, јесте плејлиста коју сам направио за РТС Звук.

Дакле, састављена је од 40 евергрин песама, 20 домаћих и 20 страних. И могу да кажем да је било изузетно тешко направити такву плејлисту из разлога што већ сутрадан на идеју су ми дошле неке песме које сам заборавио да ставим на списак. Али опет са друге стране, био сам ограничен од стране ваших колеге, зато што је програм требало да буде најдуже два сата. Ја сам већ ту пробио, да кажемо, лимит са 40 песама.

То не значи да нећеш то снимити у неком тренутку?

– Да, али у сваком случају онда би био неки други проблем, а то јесте да бих морао да избацим неке песме са списка, а нисам желео да их избацујем. Тих 40 песама које се налазе на мојој плејлисти свакако су заслужне што тамо и јесу.

Наступали смо са Биг бендом РТС-а у Музеју науке и технике. Био је уживо пренос на РТС 3, на Радио Београду 1 и мислим да је био чак и на Радију 202.

Каријеру си почео у једном музичком такмичењу и то је све указивало да ћеш можда отићи у неком правцу у ком је отишла већина твојих колега. У то време су те поредили са Здравком Чолићем, певао си његове песме често. У међувремену си завршио Музичку академију, играш у Фантому из опере, наступао си и са Новосадском опером. Отишао си у потпуно другом правцу?

– Ја ћу да поједноставим ствари. Дакле, ја музику браним на свим фронтовима који су мени доступни као извођачу. Да ли је то у питању музичка сцена или у питању позоришна сцена. Да ли је у питању музичко-сценски жанр или у питању концерт. Ја сам ту да музику одбраним. То је некако мој задатак, то је мој позив и то је императивно. Можда је тако најбоље рећи, да. Пошто смо се сви на Музичкој академији, заправо на смеру за соло певање, школовали за музичко-сценски жанр, тако да то јесте један од облика који ја свакако треба да обраним на том фронту.

А зашто је избор Фантом из опере?

– Фантом из опере је мјузикл, заправо, за све нас који изводимо мјузикл као жанр, је један од гренд слемова, могу тако да се изразим. То је један класик који се најдуже игра на Вест Енду у Лондону, чак од 1986. године па до данас. На Бродвеју се игра и, уз Јаднике, то је мјузикл који је најдуговечнији на светским сценама.

Шта си себи зацртао као циљ? Шта можеш да кажеш да си решио да урадиш или су то неки планови које ћеш да држиш по страни и да кријеш од нас?

– Ја сам, да кажем, тај један циљ већ остварио, онај који сам себи зацртао кад сам још био дете. То је био тај да ћу заиста да се посветим музици на свом максимуму. И мени је сад само битно да у том циљу истрајем. Сада само размишљам искључиво о томе.

Да, када човек планира доста неких циљева, умеју да се изјалове и наравно тај пут уме некада да скрене у достизању одређеног циља. Али, свакако, мислим да је цела суштина у тој нашој борби да се вратимо на прави колосек како бисмо дошли до тог неког циља. Некада до њега дођемо раније, некада дођемо касније, некада не дођемо уопште уколико смо одустали од њега.