Овогодишњи 55. БЕМУС у знаку јубилеја

Гостујући у Београдској хроници, Бојан Суђић, уметнички директор Бемуса, наглашава да су напорно радили како би и овогодишњи Бемус био достојан свих ранијих издања, почев од 1969. године.

„Бемус је био основан са великим претензијама. Завршавао се 20. октобра, дакле био је централна културна манифестација управо те године и ево мени је драго што сам имао ту част да будем сада неколико година уметнички директор“, додаје Суђић.

После пет година, Најџел Кенеди ће поново наступити у Београду. Одржаће два концерта због великог интересовања публике. Пре свега, свираће Баха и то ће бити његов комплетан ауторски перформанс заједно са Оркестром Виртуоз оформљеним за ту прилику који ће чинити неколико наших најбољих музичара

„Наравно, Најџел Кенеди долази овде да ради са њима и то сваки пут изазива енергију, не можемо ни више откривати шта ће то бити, али док год немамо још гламурознију и већу салу која можда прими барем неколико хиљада људи, ево Коларац ће бити две вечери отворен за Најџела Кенедија“, каже уметнички директор Бемуса.

На Бемус долази и руски пијаниста Борис Березовски који ће свој наступ посветити стогодишњици рођења Сергеја Рахмањинова.

С обзиром на то да је Березовски износио веома експлицитне изјаве о рату у Украјини, Суђић истиче да Србија већ пар година има проблем са гостовањима руских уметника.

„Заиста се нисам бавио појединачним изјавама, нити сам чуо. Изненадио сам се врло када су ми поставили питање новинари за ову врло тешку изјаву коју су пренели са његовог остовања на телевизији пре годину и по дана. Ја се тиме нисам бавио, бавио сам се искључиво његовим уметничким достигнућем. Ја сам сматрао да би морали да одвојимо уметност од политике. Он овде долази искључиво да наступи као један од најбољих пијаниста света и то сам заиста са великим задовољством наглашавам јер сам га чуо и то што сам чуо је било невероватно, фасцинантно. У том тренутку када слушам, заиста не желим да размишљам о његовим политичким или било каквим другим ставовима невезано за уметност којом се бави, наравно уколико није урадио нешто што је за санкције“, истиче Бојан Суђић.

Управо посебно место које ће имати извођење Шостаковичеве Лењинградске симфоније је жеља уметничког директора да се у овом веома наглашеном политичком времену пошаље порука управо гостовањем Симфонијског оркестра Црне Горе.

„Сам сам имао то задовољство да учествујем у формирању овог оркестра и после тога сам више година био са њима, пратио њихов развој и веселим се томе што један регионални оркестар заиста сада може да са поносом говори о свом квалитету“, напомиње гост Београдске хронике.

То је уједно и прилика да у другом делу засвирају заједно са Романом Симовићем, једим од најбољих виолиниста региона, одсвирају Лењинградску симфонију која је вероватно најснажније антиратно дело уопште. Настало је 1943. године за време опсаде Лењинграда и сви уметници деле управо такав став, додаје маестро Бојан Суђић.