Одговори између речи и нота – мјузикл „Корак назад"

Жене као покретачка снага у раду и уметности, примећене су још пре једног века. Свој положај у друштву неке су отпевале, неке преточиле у филмску причу, а мјузикл „Корак назад" покренуо је још један талас нових питања.

Да ли свака уметница мора бити здрава и сме ли се жена осећати као дете? Стихове многи певуше, али је мало њих дошло до одговора који се крију између речи и нота.

Многе жене још почетком двадесетог века избориле су статус у тада мушком свету. Међутим, и данас у појединим музичким, филмским и позоришним делима та борба траје.

Мјузикл Корак назад у споју песама и свакодневних проблема, посебно жена у улози мајке, подсећа управо на то.

„Нека наша крилатица филма је Слобода је на добром гласу, и мислим да је то суштина овог филма. Да заправо све те жене које се нађу у тој прилици и целе породице, јер породица је нуклеус друштва, треба да се боре за своју слободу и за своја радничка права, и ми се заиста надамо да ће корак назад бити један мали корак напред ка том освешћивању,”, каже Невена Перлић, косценаристкиња и продуценткиња.

И у време када родна равноправност није била на сцени, чувена сликарка и фотограф Надежда Петровић делима је показала колико је уметничка моћ снажна. Песмом се, ипак, кажу, најбрже стиже до публике.

„Уметност има највећу снагу да покрене талас и да промени ствари у друштву. На један врло префињен истовремено и тих и гласан начин, а врло оригиналан треба да указује на одређене појаве у друштву. Ми сви почињемо од неких личних прича”, изјавила је Ана Радоњић, Зое Кида – музичарка.

Жене у уметности више нису феномен. Одавно не морају да буду само нечије музе, већ и да их саме креирају – прва је изјавила Фрида Кало

Креатори филма Корак назад показали су да сарказам и оригиналност могу да се отпевају и прикажу проблеме у друштву, посебно на примеру чувеног папира који нам на шалтеру, увек фали.