Свет слави дан џеза

У многим земљама одржавају се концерти, у Београду у Дому Омладине наступ Јована Маљоковића и камерног оркестра Роберта Лакатоша „На раскрсници светова“.

И пре него што је установљен светски дан, џез је сматран једним од најважнијих музичких праваца. Његово америчко порекло је добро познато, али није само мелодичност допринела светској популарности тог музичког жанра већ и снажне поруке због којих су џезери сматрани културним дипломатама.

„То је универзални језик, дакле џез је нешто што сви разумеју. Сада ја кад би отишао на Исланд, а на Исланду већ имају фантастичне џез фестивале, било где и Ескими би разумели. Мислим да је јако лепо пропраћен овај 30. април већ годинама у Србији“, истакао је Влада Маричић, џез музичар.

Џез је временом развијао нове стилове који су постајали једнако популарни. И домаћи џезери често на позорници изводе фузију жанрова, коју вечерас доносе Маљоковић и Лакатош.

„Џез је живот. Ми џез музичари једноставно живимо тај живот. Ја сам се томе посветио, кад вас то ухвати нема изласка. Свирао сам са најбољи џез музичарима и на западу и на истоку и овде код нас. И схватио сам да треба да радим један пројекат "На раскрсници светова", шта то значи, сви ветрови који дувају ми смо ту мала Србија“, рекао је Јован Маљоковић, џез композитор и саксофониста.

1954. је одржан први Њупорт Џез Фестивал, који је и данас један од најпрестижнијих на свету. Да Србија прати корак светских фестивала показују репертоари са именима значајних џез уметника. Таква поставка очекује публику у Ужицу 27. маја.

„Ради се о Стив Керингтон квинтету, ту ће бити Сарјус Чеснат један од десет највећих живих џез пијаниста тренутно и то је једна врста ексклузивитета коју има Ужички фестивал. Још један интернационални програм биће Ренато Кико италијански пијаниста који ће свирати са нашим музичарима“, рекао је Влада Маричић.

Џез музичари су слободу освајали креативношћу, а у томе им је помогао и развој медија. Шездестих је слушаност џеза порасла у комбинацији са жанровима који му нису сродни, попут рока, метала, хип хопа. Деведесетих, мешавина са фанк, соул и диско музиком. Данас, искусни џезери кажу да је осим одабира стила, најважније оставити лични печат.