Зашто српски џезери тешко долазе до светских позорница

Све је више наступа, концерата, џез фестивала светских звезда које долазе у Србију. Можемо ли да кажемо да су код нас добре године џеза?

„Апсолутно, на радост свих нас који волимо добру музику. Џез је кичма музике као и уметничка класична музика и ако постоји џез и уметничка музика, биће и других жанрова и биће могућности да се ради. После једне мале паузе, чини ми се око десетак година, џез је био у запећку, сада се то враћа. Драго ми је што људи поново слушају џез", рекао је Владимир Грајић.

У Европи и свету много се улаже у џез и фестивали су постали неки елитни вид културе. Колико се код нас улаже у тај музички правац?

„Код нас се улаже локално колико се може. Имамо два, три велика фестивала, као што су београдски, новосадски и Нишвил. Оно што људи код нас не знају и немају искуства са тим у европским земљама постоји хиљаде фестивала", рекао је џез пијаниста и композитор Влада Маричић.

Додаје да су џез фестивали елитне културне манифестације, део су и геополитичких стратегија. Посећује их врх аристократије и виђени људи. То је врх пирамиде и због тога тешко одлазимо тамо, јер они не дозвољавају да ми дођемо до фестивала. Условљавају нас непринципијелно са тим да немамо издања у Европи. Притом то нико не зна шта значи.

 „За домаћи џези ма подршке. Постоји конкурс Министарства културе на нивоу државе, онда имамо конкурс Сокоја, на годишњем нивоу за културна давања, као и друге конкурсе. У Србији не постоје праве професионалне музичке агенције које би биле споне између издавача, као рецимо ПГП када изда џез це-де, а њему треба помоћ да промовише тај це-де на 16 фестивала у Србији", навео је џез пијаниста и композитор Влада Маричић.

„Тржишта се штите. Ко плаће порез радо је виђен гост. Промотери воле да виде неку светску звезду, ако не, они позову своје домаће уметнике. Добар је пут оснивање агенције, које треба ревитализовати. Наши уметници су сјајни", истакао је композитор и директор ПГП РТС-а Владимир Грајић.