Београд угостио Николу Пјованиа, добитника Оскара за музику у филму „Живот је леп“

Није случајно због чега је Никола Пјовани, аутор музике за филмове и телевизијске серије изабрао назив Музика је опасна за своје звучно представљање. Музика, по њему, почиње тамо где престају речи, она изазива емоције а да се не може објаснити ни зашто ни како. Ову реченицу је заправо преузео од редитеља Федерика Фелинија који је овом фразом описивао своју крхкост, слабост коју осећа када слуша музику.

Пјовани нас је током концерта подсетио на сирене из Одисеје, и њихову убиствену моћ певања, на музички сукоб сирена и муза које су на крају победиле. Музика је опасна јер под њеним утицајем емоције не могу да се контролишу.

Концерт под називом Музика је опасна био је, између осталог, у част свих оних пијаниста који су годинама из мрака пратили неме филмове, у малим биоскопима који су могли да приуште само једног музичара. Јер, филмска музика је од клавирске пратње у немом филму стигла до статуса редовног репертоара оркестара уметничке музике.

Колика је ваша аутономија у процесу компоновања за филм?

– Рад на филму подразумева сарадњу између уметника – писаца, сценографа, музичара, монтажера, свима координира редитељ, тако да аутономија на филму не постоји.

У историји уметности аутономија је ретко постојала. Сам Микеланђело, Каравађо, Ђузепе Верди сви су они радили по нечијем налогу, имали су наручиоца, морали су да прате неки либрето, морали су да сарађују са позориштем, са продукцијом, тако да у самој музици, та апсолутна аутономија и слобода је заиста ретко постојала. Не желим да сам себе упоредим са Микеланђелом, Каравађом, то је чисто био пример.

Како онда освојити награду Оскар ако нема аутономије и оригиналности?

– Када неки филм освоји награду, освојио је зато што постојала сјајна сарадња између различитих уметника и зато што је све то добро функционисало, тако да на филму, сами, никада ништа не освајате. Друга ствара је када говоримо о симфонијској или камерној музици, то је онда потпуно друга прича.

Која је разлика компоновати музику за филм или за телевизијске серије?

– Никада не мислим на телевизијског гледаоца, никада не мислим на телевизију, иако знам да већина филмова на крају заврши на телевизији. Када пишем, ја искључиво мислим на оног биоскопског гледаоца, на оног који је два сата у мраку у сали, концентрисан и прати само то што је на платну. Ако бих помислио на телевизијског гледаоца – он устаје, шета се, зауставља, паузира, тако да на телевизијског гледаоца не мислим када пишем музику.

Филмска музика, музика која служи да исприча неку причу који тај филм жели да нам пренесе је пре свега оркестарска и инструментална. Наравно, има сличајева када и песма може да допринесе, да послужи, али ја сам када пишем, првенствено мислим на инструменталну музику када је филмска музика у питању, наглашава Пјовани.

У свом наступу Пјовани је користи перкусије, хармонику, дувачке инструменте, посебно кларинет. Многе звуке чуо је још у детињству када је боравио током распуста у малом граду. Тада је слушао дувачке оркестре, банде, а њихов звук – прво из далека док долазе и потом звучну експлозију док свирају на тргу – чује се и у неким његовим делима.

Никола Пјовани је аутор музике за многе филмове и телевизијске серије, као и композитор оркестарске и камерне музике. Занимљиво је да је и аутор шпице за италијански Дневник, Телеђорнали (Telegiornali) из 2014. године, а у јануару ове године у Трсту је изведена и његова прва опера Amorosa presenza.