Александар Ранђеловић: Музику из „Нечисте крви“ сви ми имамо негде у себи

Аутор је музике познатих филмова и серија, Јужни ветар, Сенке над Балканом, Свети Георгије убива аждаху,... Шта је била инспирација, како се припремала и компоновала музика за серију Нечиста крв?

„Све је почело када сам добио сценарио, који ме је стварно одушевио. Размишљао сам о томе који би то био инструментариј који би користио у пројекту. Из палете инструмената одлучио сам како ћу сликати музику за филм и серију. Био је важан и стил који треба користити, који је доста био условљен самим писањем и ставио нас је у етно фолклорне габарите", рекао је композитор Александар Ранђеловић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Истиче да је музика Нечисте крви музика атмосфере, она осликава радњу и тему приче, али имамо и теме које се везују за ликове. То је комбинација два приступа музици.

„Направили смо доста песама, неке су узете са југа Србије и преаранжиране. Неке смо писали на узети текст", истакао је Александар Ранђеловић.

Аутор је музике познатих филмова и серија, Јужни ветар, Сенке над Балканом, Свети Георгије убива аждаху,...

„То је сасвим природно, одавде сам и сви ми имамо такву музику у себи, она је у нашем ДНК. Волим да пишем, јер се ту добро сналазим", истакао је Александар Ранђеловић. 

Музика из Бориних дела живи као народна

У кафанама широм Србије редовно се наручују, свирају и певају Шано душо и Стојанке бела Врањанке. Нико више не размишља о томе када и где су ове дивне песме настале, знамо их као народне врањанске, а ту и тамо се неко сети да их је певала и Борина Коштана...

Ипак, истина је другачија – њихови аутори су један Београђанин и један Војвођанин.

„Поједине песме, иако имају свог аутора, прихватају се као народно стваралаштво“, објашњава др Сања Златановић, виша научна сарадница Етнографског Института САНУ.

„Мало је позната чињеница да је ове две песме за драму Коштана, на молбу Боре Станковића, написао песник и правник Драгутин Илић, брат песника Војислава Илића, Београђанин који је у Врању службовао свега годину дана. Песму познату као Стојанке бела Врањанке, Драгутин Илић је објавио 1882. године, насловивши је Под пенджери-те, а песму коју данас знамо као Шано душо, публиковао је 1884, под називом Ој леле, леле“.

Обе песме компоновао је Јосиф Маринковић, славни српски композитор рођен надомак Новог Бечеја, школован у Прагу и Бечу, који је свој радни век везао за Београд.

Кроз различита извођења, текст и мелодија обе песме су мењани, па данас готово да свако од нас уме да отпева неку „своју“ верзију Шано душо, Шано мори, отвори ми врата...

„Песме су претпреле значајне промене (и то не важи само за ове две песме). У периоду социјализма доживеле су велику популарност, биле су и уметнички обрађене, али и у извесном смислу цензурисане. Из њих су се избацивали непожељни елементи – мање познати турцизми, дијалекатизми, архаизми... тако да буду разумљиве широј публици – јер се ради о југословенском контексту, а опет да остану препознатљиво врањанске", тумачи др Сања Златановић.