„Еј салаши на северу Бачке“ – пола века песме настале у загушљивом аутобусу

Живот тече у лаганом ритму – то је, кажу они који су ту прилику имали – осећај када се сусретнете са Звонком Богданом.

За песму Еј салаши на северу Бачке, која слави петодеценијски јубилеј, њен аутор каже да је настала веома једноставно.

„Настала је у једном аутобусу када сам се из Београда враћао кући, у Сомбор где су ми живели родитељи. Инспирација је била у том зимском дану, аутобусу у ком се пушило, и у ком је свирала гласна музика. То је било седамдесетих година", испричао је Звонко Богдан.

Додаје да је у тој атмосфери дошао на идеју да напише песму, што је учинио одмах, како каже, када је стигао кући, да их „не би заборавио“.

„Показао сам то одмах мами, а она је рекла – здраво и липо, а ја мислим – којој мами неће бити лепо оно што син напише, и био сам се одмах разочарао у то", присећа се певач уз опаску да је песма постала „она права“, када је касније додао и мелодију.

Звонко Богдан се присетио и да је седамдесетих година, када је и настала песма Еј салаши на северу Бачке, срео свог капелника, који је песму похвалио, и тада му рекао да ће моћи да је пева и за 50 година. Те речи биле су, показало се, право предсказање.

Богдан је потом написао и отпевао бројне нумере. Ипак, не жели да ни после толико година даје оцену своје каријере.

„Никако не оцењујем своју каријеру, ја немам времена о томе да размишљам. То препуштам другима и мојим колегама, они о томе причају, о томе размишљају, а ја размишљам о томе шта радим“, рекао је музичар.

Звонко Богдан је снимио специјални албум песама за ПГП РТС, који ће се ускоро појавити на тржишту.

„Направили смо један избор композиција, романси, народних песма и градских песама у част 50 година песме Еј салаши на северу Бачке“, каже Звонко Богдан, на чијем ће салашу тај јубилеј такође бити обележен концертом, који ће бити тек први у низу.

Звонко Богдан је најавио и наступ у Центру Сава у новембру, а на питање о томе – шта би волео да још уради у животу, каже: „Не размишљам пуно о томе, користим ово што имам, трудим се да се што мање оптерећујем садашњицом и временом у коме живимо. Ја сам се мало вратио у она времена у којима сам живео мирније и једноставније.“