Колин Маклауд: Музика представља пут исцељења

Колин Меклауд је певач, пијаниста, композитор, бас-гитариста, музички продуцент. Живи и ради у Шкотској. Сарађивао је са многим музичарима, попут Дејвида Мартина, Џоа Роса, Стива Симса.

Из тих сарадњи настали су многи музички албуми. Један се издваја. Реч је о Колиновом последњем албуму под насловом Брат, у који је уткао сва своја знања. Изузетан албум и снажни текстови били су повод да Колина Маклауда представим публици у Србији.

Најновији албум посветили сте брату. Песма Look of love на снажан начин одсликава емоције изазване његовим одласком.

– Овај албум посвећен је сећању на мог брата Нормана Маклауда, који је умро 2016. године од тумора мозга. Свака песма на албуму посвећена је њему и тренуцима које смо провели заједно.

Та песма говори управо о периоду болести и конфузији која је наступила, о тренуцима када нисам знао шта да радим, како да се носим с тим, када сам се питао – зашто он. И стихови говоре – Осећам као да не видим, прави живот је нестао... Та песма заправо указује на храброст, а он ми је ту храброст пружио.

На албуму су сарађивали многи музичари, пријатељи који су га познавали. Желели су да својим учешћем допринесу стварању албума, који је настао у време епидемије ковида 19 и карантина. Радили смо одвојено, свако из своје куће. Било је тешко то извести продукцијски, али вредело је.

Шта за вас представља музика и са којим музичарима сте сарађивали? Шира публика у Србији о томе мало зна, можете ли нам рећи нешто више?

– Музика је за мене све, без ње ја не бих био ја. Брат и ја смо 15 година држали музички студио "Moolah Rouge" у Манчестеру. Сарађивали смо и снимали са Џонијем Маром и многим бендовима, као што су "Badly Drawn Boy", "Doves", "I am Kloot", "Happy Mondays". Често се дешавало да брат и ја свирамо заједно на њиховим албумима. Ја сам клавијатуриста, али свирам и старе клавијатуре попут Хамондових оргуља, док је брат свирао гитару и pedal steel гитару.

Презивате се Маклауд и припадате том клану. Ваше презиме је повезано са историјом тзв. хајлендера, која је дуга. Како видите данашњи свет и његову будућност?

– Маклауд јесте клан у Шкотској, где и живим под геслом – „Не одустани никад, без обзира на околности“. Тамо је природа предивна, окружен сам планинама, и тај простор ме одржава и даје ми снагу да издржим и будем креативан. Све то ме наводи и на размишљање да је природа господар, да сам захваљујући њој ту, а да радимо све да је уништимо. У песмама The Night и Eaten by Plastic говорим о тој теми.

Имам утисак да будућност неће бити добра уколико сада нешто не урадимо да бисмо спасли свет од те наше деструкције. Уколико будемо донели праву одлику, и чврсто се држали тог пута, наша деца ће имати бољу будућност.

Ваш последњи албум појавио се у једном од најтежих периода за свет, и пре свега, за музичаре. Гласом подсећате на Ленарда Коена. Како видите будућност музичара и пре свега младих, који тек долазе на музичку сцену?

– Тачно је да је време веома тешко за музичаре, али ја сам хтео да наставимо да се дружимо и да стварамо. Мислим да су многи били чак креативнији током пандемије. Мој глас је сличан Коеновом јер певам с љубављу, а и велики сам поштовалац његовог изузетног дела.

Такође волим Тома Вејтса. Мислим да је тај начин да песмом причам причу и изражавам осећања заправо за мене природан начин певања.

Једноставно, пишем за себе и певам за себе и надам се да други у томе уживају. Увидео сам да су се многи људи препознали у мом болу, музика на неки начин представља и пут исцељења. Без креативности и уметности не постојимо. Настављам са радом и преко сајта. Као продуцент тражим младе музичаре у жељи да им пружим помоћ, да снимим њихове радове и будем им ментор.

Осећам да мора да дође до револуције у музици, а то могу само млади људи да донесу, као што је то некад учинио панк. Бити у музичком бизнису и живети од тога изузетно је тешко. Надам се да ће нова сцена бити далеко праведнија и да ће помоћи многима, а не само неколицини. Мислим да никога не треба копирати, него бити свој и да је то заправо и најважније.