Коме је теже, тамбурашима или публици

Коронавирус нам заиста мења животе. Доказ за то је да је за снимање прилога, екипа РТС-а морала да позове тамбураше да дођу у кафану, што је крајње необично. 

Како живе музичари за време пандемије, откривају чланови једне од најпопуларнијих тамбурашких банди у Суботици – ансамбла „Равница“.

„Нажалост, као и код свих оркестара, готово све заказане свирке су и отказане и то нам причињава велики проблем како у организационом делу, тако и у 'душевном' делу јер не можемо наступати нигде“, каже Никола Јарамазовић из „Равнице“.

Публици је тешко без тамбураша и тамбурашке музике, али и музичарима без публике.

„Сигуран сам да ће ово проћи и да ћемо се врло брзо поново сретати на разним весељима и прославама“, додао је Јерамазовић.

Његов колега из ансамбла Бранко Иванковић Радаковић истиче да се кафански живот свео на болан минимум: „Остало нам је само да вежбамо и да се надамо бољим данима“. 

Коментаришући цене наручених песама у корона кризи, Мирослав Кујунџић наводи да су у групи дошли до одговорног решења: „Морамо бити одговорни према песми, задржали смо исту цену, али смањили смо број строфа у песмама“.   

Захваљујући пандемији укућани се упознају поново 

„Оно што сам сазнао у доба короне је да су жена и деца, што би рекли, фини неки људи. Што се тиче новаца, њих нема па сад живимо од љубави“, прича уз осмех (под маском, наравно) Милан Вучетин.

Члан ансамбла Никола Зорић истиче да је открио да у кући има подрум за чије сређивање је, напокон, имао довољно слободног времена.

„Како сам чуо, најављује се и неки таван. Морам прво да нађем неке мердевине па ћу видети шта се тамо дешава“, открива Зорић.