Музика Василија Мокрањца много даје, али и много тражи

У Коларчевој задужбини промовисан је дупли  албум клавирских композиција Василија Мокрањца у изведби пијанисте Ратимира Мартиновића.

„Ово је био посебан изазов. Не ради се наравно о минутажи, не ради се о чињеници да су то два ЦД, него се ради о интензитету те музике, каже пијаниста Ратимир Мартиновић.

Дела Василија Мокрањца много дају, али и много траже од извођача. Композитор добро познаје клавир јер је и сам био пијаниста.

„Василије Мокрањац је у свом првом стваралачком периоду проговарао управо кроз клавир и то одмах на експертски начин. С друге стране, тај његов последњи период је веома захтеван за пијанисту зато што треба да прави музику од минијатурних напомена записаних у партитури коју мора да чита, и он истовремено мора да одржава ту ужасно снажну менталну тензију“, наглашава музиколог Зорица Премате.

Промоција у Коларчевој задужбини била је повод и за разговор о интерпретацији.

„На једном носачу звука, без атмосфере, без концертног набоја који постоји, слушалац најпре буде фасциниран колико је то заиста лепа музика“, напомиње Ивана Медић, музиколог.

Албум је објављен поводом тридесетогодишњице Мокрањчеве смрти.

„За неких месец дана ћу ово свирати у Јужној Африци, јер сам члан међународног жирија у Преторији на великом пијанистичком такмичењи. То ћу свирати тамо јер је то, заправо, публика која треба да чује Василијеву музику“, додаје пијаниста Мартиновић.

Даљи планови Фондације „Василије Мокрањац“ су дигитализовање и штампање партитура, а намера је и да се покрене пијанистичко такмичење, односно, поново успостави награда „Василије Мокрањац“.