Винил одбија да оде у историју

Ера грамофона започета је пре више од 130 година. Године 1888. направљен је први грамофон и грамофонска плоча као први носач звука. Појава такозваних винила и лонгплејки, изазвала је опште интересовање људи.

Код нас почињу да се производе 1951. године уз помоћ машина Радио Београда.

„На некој приредби неко је донео грамофон, сви су донели неке плоче и неко је пустио нешто. Ја сам питао шта је ово? Каже то је Елвис Присли. Је л' то рокенрол? То је рокенрол. И тад ми се живот променио. То данас знам, тад нисам знао“, присећа се наш познати рок музичар и радијски водитељ, Влада Јанковић Џет, како је заволео рокенрол и почео да слуша плоче.

„Ја сам одмах отишао кући и рекао ћалету хоћу да имам грамофон. Сви имају грамофон. Каже он, добро, таман да знам шта да ти купим за рођендан. Кад сам скупио десетак синглова, већ сам био онај мали што има плоче“, додаје Џет.

Каже да је у то време музика била важан фактор у профилу младог човека. Плоче су биле драгоценост јер слушање омиљених песама није било доступно путем масовних медија.

А шта то чини плочу још увек тако јединственом?

„Звук плоче је и даље непревазиђен. Све ово што се постигло технолошким напретком је приближило звук дигиталног записа оном аналогном запису, али то није то“, убеђен је Јанковић.

Елвис Присли, Френк Синатра, Реј Чарлс, Џони Кеш, „Битлси“... само су нека имена која су планетарно била популарна и чије су се плоче масовно куповале.

„Највећи утицај у историји музике вероватно је имала плоча Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band 'Битлса' шездесетих година. На мене највећи утицај има Џими Хендрикс, са његовим Electric Ladyland-ом и 'Пинк Флоjд' који је неки преокрет у музици направио“, наводи Љубивоје Милетић, колекционар.

Музичари, колекционари и критичари сагласни су у једном: плоче никад нису отишле са сцене. Звук пуцкетања грамофонске игле буди носталгију за неким лепшим временима, кад се живело спорије, а слушање музике на тај начин било је право уживање.