Љубав је само друга реч за музику

Артур Ижлен (познатији као Arthur H) успешан је пијаниста, композитор, певач. У музици је још од најранијих дана, с обзиром на то да је његов отац, као и Серж Гензбур, овековечио француску музику.

Са Артуром је наступао и Никола Репац, француски музичар и продуцент, који такође има неколико албума и филмова. Има наше корене и први пут је био у Београду. Била је то прилика да са њим и Артуром разговарам о музици.

Након бројних самосталних албума, одлучили сте да стварате заједно. У ком тренутку сте схватили да би требало кренути тим путем?

Артур: Желео сам да мало модернизујем своју музику, да унесем новине, нешто интересантно, ново, што до тада нисам радио. Упознао сам Николу и одмах смо се препознали – схватили смо да имамо сродне  душе. Делимо исти сензибилитет и жељу да магично изразимо кроз музику коју стварамо. Тако смо почели и од тада стварамо заједно, успешно. Имали смо много дивних тренутака.

Никола: Ми имамо сличан сензибилитет и начином на који стварамо – допуњујемо један другог. Мислим да бих то краће рекао – заједно добро говоримо и разумемо музику.

Обојица певате о љубави. Она је за вас инспирација. Да ли љубав може бити "Spiritus Movement", кључни покретач у нашим животима?

Артур: Како да не. Љубав је енергија која људе спаја као и музика. Можда је љубав само друга реч за музику.

Никола: Љубав и музика су сличне. Обе су настале из дубине душе и тишине. Љубав је енергија која нас спаја са другима, са целим светом. Оно што је кључно и за љубав и за музику – јесте осећај. Да бисте их пустили у себе и осетили, морате умети једнако да их доживите, али и да знате да те доживљаје покажете.

У животу сваког од нас, велику улогу у одређивању онога чиме ћемо се бавити имају породица и друштво. Како породица може да утиче на живот и избор каријере? Артуре, Ваш отац је чувени музичар Жак Ижлен, али и Ваша сестра и брат посвећени су музици, филму.

Артур: Као и Никола, ја сам рођен са музиком. Она је мој најинтимнији језик. То је језик душе и њега не учимо, он је већ у нама. Mузика je за мене одувек била најбољи начин да комуницирам са људима, али и да изразим своја осећања и интуицију.

Никола: За мене је музика била најбољи начин да избегнем, побегнем од друштва и породице. Да нисам музичар, не бих успео да оснујем своју породицу и да се интегришем у друштву. Када сам био дете, увек сам слушао своје инстинкте, увек ме воде.

Обојица волите да експериментишете у музици и доносите нови звук. Да ли мислите да музика може да утиче на појединца и друштво, а не само да рефлектује оно што се у души појединца или у друштву догађа?

Артур: Добра музика увек иде испред друштва и друштвених догађања. Она је лакша, нежнија, бржа. Друштво је омеђено бројним догађајима, тешко. Музика може да створи, замисли бољи свет који још увек не постоји.

Никола: Мислим да музика може да утиче на друштво. То је универзални језик који утиче на емоције. Једна песма може да промени живот. Музика је за мене звук идеологије. Ритам душе. То је филозофија која вибрира, има ритам. Она је то и за оног  који је изводи али и за оног који слуша и ужива у њој.

Имали сте концерт у Београду. Први пут сте у Србији. Какви су утисци и да ли ћете доћи поново?

Артур: Искрено се надам да ћемо поново доћи. Јако ми се допао концерт у Београду. Волим директан однос са публиком – што сам овде имао. Делује веома инспиративно.

Никола: Мој отац је Србин. Зато је концерт у Београду био испуњен дубоким емоцијама. Било је то као путовање кроз време, враћање коренима, мојим дедовима. Била је ово прилика да се поново окупи цела породица. Дошао сам у Београд да откријем и скупим све делове своје душе. Сада могу да кажем да сам комплетан човек. Желим да се вратим.