„Култур шок“: Наша публика мисли својом главом

У протекле 22 године одржали су више од 800 концерата широм Европе и Америке, људи различито реагују на њихов јединствен спој балканске традиционалне музике, панка, рока и метала, али заједничко свима који воле оно што „Култур шок“ ради јесте, како истиче оснивач и фронтмен бенда Срђан Ђино Јевђевић, да су то људи „који мисле својом главом“.

„Реакције публике разликују се од западне Европе до источне Европе па до југа који називамо више својим него остатком света, међутим исто тако реакције публике на источној америчкој обали се разликују од реакција публике на западној. Реакције у Москви су различите од реакција у Сибиру, а заједничко људима, које интересује ово што ми радимо, јесте да су независни у свом мишљењу, укусу и политичком убеђењу“, рекао је Јевђевић у интервјуу Танјугу.

Поносан је, каже, на чињеницу да су то људи који размишљају својом главом, а не онако како ветар дува и како им се сервира.

„Колективни начин размишљања је стран људима који долазе на наше концерте. Ту су људи који су веома креативни, чије креације и мене лично занимају, тако да је ово у сваком случају двосмерна улица“, рекао је Јевђевић.

Када се осврне на почетке, каже да је „Култур шок“ требало да буде „велика шала која се отела и постала њихов живот“.

„Никада ни у подсвести нисам веровао да ће ово лудило видети светло дана, а поготову да ће ми постати професија и живот. Име је дошло само по себи, али то је била шала, јер смо изокренули комплетно значење културног шока као стање анксиозности које захвата новопридошло становништво изложено култури земље у којој се налази. Ми смо то обрнули тако да је културни шок за нас у нашем случају био стање анксиозности локалног становништва изложеног новој култури која долази кроз емиграцију“, објаснио је Јевђевић.

Сматра да када се деси права интеграција и културе се измешају добије се најбољи резултат од кога профитирају и староседеоци и имигранти.

„Замислите Енглеску да нема хране и ресторана који су етнички, замислите све те народе из трећег света да се нису образовали и мешали па потом помогли својој земљи и човечанству! Замислите свет без Николе Тесле“, скреће пажњу Јевђевић.

Наглашава да „Култур шок“ није свесна акција, него спонтана и користе и америчку, јапанску, италијанску и шпанску музику у стварању оригиналног дела.

„Једна од најбољих промена у мом сопственом карактеру јесте да сам тотално превазишао балкански комплекс. Зашто да се стидимо сами себе, ко смо, одакле смо и одакле долазимо? Ово никада није био комерцијални пројекат нити смо икада уновчили оно етничко које смо са собом донели, у својим срцима, када смо се нашли у новом свету. Штавише, коришћење етно музике у метал, панк и рок круговима више смета него што користи, јер будимо искрени, расизам има своје тврдо упориште у англосаксонском свету, а метал и панк су искључиво англосаксонска музика“, рекао је Јевђевић.

Са друге стране им, додаје, „такозвани нови хипстер-креатори укуса, пуни балканског комплекса, замерају што свирају то што свирају доводећи их у везу са турбо фолком“.

Њихове песме We come to take your job, Build the wall или God is busy, may I help you, изазвале су бурне рекције.

„Ломили су нам плоче, палили наш лого, имали демонстрације испред клубова у којима смо свирали. Не постоји религија да нас није прогласила својим непријатељима. Нама је то част. Уместо да осуђују пројекте као што смо ми, који немају комерцијалну потпору, могли би побољшати услове живота људима који су им изградили њихове белосветске империје, па ми онда не би имали о чему причати и певати. Живот би био много лепши, али ко би онда гласао за фашисте“, истиче Јевђевић.

Често им кажу да својим песмама предвиђају будућност, па Јевђевић напомиње да се више не усуђују да напишу песму јер одмах помисле шта ако се обистини.

„Стварно бих волио да вам кажем да верујем у то да нас чека светлија будућност. Реално би то морало да се деси. Свима је већ познато да су најбоље ствари на свету џаба па зашто се онда и не понашамо у складу са тим? Уместо да идемо путем демистификација материјалног, изгледа да новим генерацијама материјалне вредности постају још важније него што су биле нама, а и нама су биле претерано важне“, рекао је Јевђевић.

„Неко ми је неки дан пустио музику која се као највише слуша на Балкану. Теме су паре, курве, кокаин, злато, девизе. И у Америци се млади сиромашни црнци наките златом аутомобилима и парама да би изгледали богати, а млади и богати белци праве рупе на својим фармеркама и одећи да би изгледали што сиромашнији. Свако се прави и хоће да буде оно што није и то ми је јасно, а шта је са нашим светом, то ми никад неће бити јасно“, додао је Јевђевић.

По сопственом признању Сарајево је напустио деведесетих година јер на Балкану висе није било простора за политички ангажовану уметност, али данас примећује да су „наше земље напредовале“.

„Мој утисак је да права уметност на нашим просторима никада није била боља - визуелна, сценска, филмска, музичка - све врви од талената, а нажалост оно што се зове мејнстрим је никад горе. У моје доба мејнстрим су били Кемал Монтено, Арсен Дедић, Јосипа Лисац, Мики Јевремовић, Ђорђе Марјановић. Е, сад њих упоредите са овима данас“, нагласио је Јевђевић.

Свакодневно му, каже, недостају Сарајево, Београд, Загреб, Драшнице, Скопље, Љубљана, Мостар, али му у Америци одговара независност, то што му нико не даје савет ако га не тражи, као и поштовање људских слобода и недостатак хомофобије.

„У Америци сви су свесни мојих екстримних левих позиција, међутим то их не спречава да са мном поразговарају о свему, па и о политици ако се договоримо да се тај разговор деси. Код нас би пошла крв у таквим дискусијама, јер би се некако завршило на национализму“, примећује Јевђевић.

Национализам, додаје, постоји и тамо, али више у духу локалног патриотизма.

„Веома сам слободан, чак и најдеснијим пријатељима рећи како ми је нејасан њихов национализам, певање химне на свакој утакмици мога сина који иде у средњу школу, јер је то уствари одраз карактера народа који су несигурни у себе, као што су наши народи. Американци ми нису јасни, кога се они боје и чему њихова несигурност, а није нормално колико је имају“, рекао је Јевђевић.