Рођен без једне стране срца, друга му за рокенрол куца

Рођен без једне стране срца, после друге операције добио је дијабетес и од тада је на инсулину, али музика му је покретач и даје му снагу да се бори са сваким проблемом.

Са шест година Џони је почео да пише и компонује, прошле године је објавио први ауторски албум Терам по свом, а након што је проглашен херојем Београда 2013. године пошто је хуманитарном концертом скупио новац за лечење мале Лане Николић, недавно је добио и специјално признање Youth heroes Фондације „Егзит“.

„Свако од нас има хероја у себи. Хероји се рађају и постају. Сви се родимо са неким малим херојем у себи, можемо да га развијемо или не, зависи од човека до човека“, каже Ранковић у интервјуу за Танјуг.

Наглашава да је најбитније наћи унутрашњу снагу и тиме се борити са проблемима.

„Сваки страх можемо да превазиђемо ако се потрудимо. Неки људи се плаше и безазлених ствари, али све то може да се превазиђе. Имао сам две операције, нисам ни знао шта ме је снашло. Када су ми рекли ово ће бити мало страшно, али после ће све бити како треба, схватио сам шта ја сада имам да измишљам. Ако ће после да ми буде добро, хајде да то урадимо“, прича Џони.

Поручује да не треба застајати пред препрекама.

„Треба рећи: Хеј, нећу ја више тако, нећу да се плашим, морам сад то да урадим. Хероји не размишљају много о томе шта је следеће, него увек иду напред“, рекао је он и додао да му признање Фондације „Егзит“ много значи, али само као опомена да настави даље да ради.

Са својим саставом „Ћурлијанс“ 5. јуна ће свирати на такмичењу школа за децу са посебним потребама како би помогао малом Филипу, који га својом снагом и вољом подсећа на њега.

„Ко победи представљаће Србију на 'Радости Европе'. Филип је прошао у други круг, само треба да победи. Дечак заиста има талента и воли то што ради, жели и свом снагом иде ка свом циљу упркос проблемима које има. То ме је подсетило на мене после операција када сам почео да се бавим рок музиком“, објаснио је Ранковић.

Музика му је, како каже, дала доста снаге: „Сви причамо како имамо овај или онај проблем, а када дође озбиљан здравствени проблем, онда видимо колико су сви ти 'проблеми' заправо мали и тада схватимо да је то тренутак да се боримо и идемо даље“.

За Ранковића рокенрол није само музика, већ начин живота. „Мени се не свиђа мишљење да су сви рокери масни, прљави и неуредни. Трудим се да избацим рокенрол из гараже, зато што када погледамо светску рок сцену, нико од тих рок музичара није ни масан, ни прљав, ни неуредан. Они су господа, иако многи људи то не разумеју“, нагласио је.

Рокенролу га је привукла позитивна енергија која му је била потребна након операција.
„Допала ми се та енергија и почео сам интензивно да слушам рокенрол и да свирам. Схватио сам да рокенрол није бунт, то је искрена музика. Има доста емоција. Има то нешто посебно“, истакао је најмлађи српски рокер.

Рокенрол се само мало загубио

Тврди да рокенрол није пропао као што многи мисле. „Он се држи, само се загубио. То је као када нешто загубимо у кући и покушавамо да пронађемо. Само му треба мало више пажње. Треба највише пажње посветити младим људима, који се тиме баве. Њих има, али им се не даје много медијске пажње“, сматра Ранковић.

Продуцент Ранковићевог албума Војислав Аралица је једном приликом изјавио: „Учећи га и радећи са њим, на крају сам схватио колико сам заправо научио од њега, пре свега о преданости, храбрости, таленту и љубави, која је сваког момента била покретач свега“.

„Незгодно је када си мали, али сам брзо наишао на разумевање што старијих колега, што вршњака. У школи не мисле да сам чудан, већ су навикли да стално имам неке акције. Наишао сам на и добру подршку од стране искусних музичара који ме поштују. Мислим да сви треба да уче од свих", нагласио је Ранковић.

Недавно је са Жиком Јелићем („Ју група“) снимио песму и спот Harley, Les Paul & r'n'roll.

„На промоцији новог албума 'Ју групе' видео сам Жику како две песме свира на лапстилу и помислио сам 'јао што је ово добар инструмент, како би било да ја напишем неку песму за то' и настала је ова композиција“, испричао је Ранковић.

Каже да је сваки његов дан врло брз и има пуно догађаја – иде у школу што му је примарна делатност, одличан је ђак, а уз то има часове гитаре, клавира, музичке продукције, енглеског језика и теорије музике по систему британске академије.

„Јесте тешко све то испратити, али када направим добру организацију, све тече како треба. Трудим се да сваки дан што боље организујем како бих имао и мало слободног времена.“

Од своје друге године вози квад, воли аутомобиле и доста чита о томе, бави се и једрењем и тада ужива у тишини и одмара од музике, али стално пише песме и диктафон му је пун разних идеја, што за текстове, што за музику.

„Дешавало ми се да напишем музику и неки текст невезано за ту музику и да испадне да је добро када се уклопе. Некад почнем од идеје, два акорда, па се то развије у читаву песму. Највише волим да пишем када путујем, то ме највише инспирише, највише тога видим, највише ми се ствари догоди, има разних анегдота“, рекао је Ранковић и додао да инспирација може да му буде све – од неког битног догађаја до рецимо ципеле.

Направио је у кући и мали студио и већ има пар песама за следећи албум. На концертима води рачуна о најмањим ситницама и пред наступ проба све – од гитаре до трзалице како би био сигуран да ће све да функционише.

Поред рокенрола, слуша и блуз, омиљена рок група му је „Лед цепелин“, Џими Пејџ гитарски херој, али како истиче, труди се да никог не имитира и развија сопствени стил.

Нисам веровао да дечак из Србије може да прође тако добро

На такмичењу "UK Songwriting Contest", међу више од 70.000 песама, Ранковић је са својом композицијом "Hot or Cold" ушао у полуфинале.

„Прво ми је стигао мејл да сам ушао у такмичење, што је било феноменално, а када сам видео да сам полуфиналиста, био сам изненађен. Све је могуће, али нисам веровао да ће тамо неки дечак из Србије да прође тако добро“, рекао је Ранковић.

Нико га не може зауставити у намери да упише Британско-ирску академију модерне музике и да живи у Лондону.

„Говоре ми стално да је Лондон скуп. Али нека је скуп, ја га волим. Заиста је музички град и погодан за ово чиме се ја бавим“, каже Џони и додаје да би волео једног дана да свира у Арени „О2“, а борбу за рокенрол у Србији препустиће осталим младим музичарима којих, како каже, има много само им треба посветити више пажње.