Три деценије „Јахача магле“

„Сигурно да није било лако направити трећи албум након изузетног успеха Са друге стране јастука, али нисмо се обрукали са Јахачима. То је био баш некако посебан, свирачки албум бенда који је имао иза себе близу 200 концерата годишње. Мислим да нам је то технички и звучно најбоље снимљен албум. Нисмо тежили да буде комерцијалан и мејнстрим, а био је успешан и пружио је могућност да наставимо да радимо даље“, каже Момчило Бајагић.

Упечатљиво започету соло каријеру са дебијем Позитивна географија (1984), Бајага је сјајно наставио (овај пут уз „Инструкторе“) следећим албумом Са друге стране јастука (1985), који је продат у за то време у Југославији вртоглавих 360.000 примерака.

Очекивања од преломног трећег албума Бајаге и „Инструктора“ била су, можда неоправдано, изузетно висока, а Јахачи су на крају стигли „само“ до респектабилних 260.000 примерака винилних плоча и касета.

„Направили смо велики успех са Јастуком и одједном су из дискографске куће одлепили на нас. Кад смо почели да снимамо Јахаче дошао је Станко Терзић, директор ПГП-а, чуо је 300 на сат, и рекао: 'Овај ћете продати у 600.000!' Што се наравно није десило. Нити смо хтели да правимо комерцијалан албум. Чак смо били у фазону да нам је Јастук врло комерцијалан, а да би сад да правимо више свирачки албум, да стварно буде добар звук“, присећа се Бајага.

У том циљу, са продуцентом Сашом Хабићем бенд је провео „натенане“ читаво лето 1986. године, са укупно 500 сати снимања, у чувеном београдском Студију 5.

У настајању Јахача Бајаги и „Инструкторима“ помогли су бројни гостујући музичари, као што гитаристи Рајко Којић (1956-1997, екс „Рибља чорба“), Дуда Безуха („Зона Б“) и Јане Парђовски (1962-2011, „Џакарта“), басиста Бата Божанић, саксофониста Неша Петровић...

Последњи са Цукићем, први комплетан са Локнером

Уз то Јахачи су последњи албум са Дејаном Цукићем у постави „Инструктора“, који је овде добио прилику да се гласовно искаже у Где стиже моје сећање и посебно Бам бам бам.

Јахачи су први албум на коме у целости свира клавијатуриста Саша Локнер, који се „Инструкторима“ придружио тек при крају снимања Јастука.

Јахачи успешно настављају жанровску шароликост са претходна два албума – након отварајуће рокерске Ја мислим 300 на сат са гостујућом певачицом Јосипом Лисац, следе реге Као не зна да је готивим, вишеслојна поп песма Где стиже моје сећање, џез-свинг Ред и мир, баладни Римљани и гитарски прштећа, ангажована Само нам је љубав потребна, са све посветом Аll You Need Is Love „Битлса“.

„У земљи се већ осећала лоша атмосфера у ваздуху, и сматрали смо да треба да повучемо ствари мало у другу страну. Сетили смо се да су 'Битлси' нешто слично урадили са All You Need Is Love. У њу су углавили Марсељезу, а ми смо њихову музику у нашу песму. Сви волимо 'Битлсе' и сви смо се око тога трудили. Било нам је стало да то буде што приближније оригиналу“, присећа се Бајага.

Након звучно раскошног Страха од возова и фанк рок поигравања Бам бам бам, одговарајући крај албума стиже са 442 до Београда – споровозном одом путовањима и повратку матичном граду. Песма која данас важи за један од заштитних знакова Бајагe и „Инструктора“.

„Песма 442 је настала из визуре путовања у комбију, у коме сам тада био 90 посто времена. Није ни чудо да поред 442 има и Свемирска полиција и 300 на сат, јер у то време буквално нисмо излазили из комбија! Турнеје су биле јесење и пролећне, често је било пуно магле и заиста смо били јахачи магле. Отуд стих и име албума. Уз то, одувек сам волео назив песме 'Дорса' Riders On the Storm“, каже Бајага.