Записи о људима са маргине – Ђармати о краљу београдских апаша

Мајмунац: краљ београдских апаша, још једно је сведочанство о тамној страни наше историје, скројено по моделу ауторових ранијих дела. Овог пута, Шимон Ђармати, кроз приче о господи лопинама, кицошима и кокошарима, осветљава зачетке криминогених друштвених структура.

Почетком двадесетог века улицама Париза харали су апаши, организоване банде пљачкаша и подводача. Сличне криминалне групе, убрзо су се појавиле и у Београду. Најтипичнији међу њима био је Драгутин Драги Митровић – познатији као Мајмунац.

„Наиме он је 30 година био на мети полиције као што су многе куће биле на његовој мети. Није он био ништа посебан у том смислу, можда су неки били и бољи – под знацима навода, али просто он је трајао 30 година. Био је добар занатлија, добро је радио са тестерицама, бежао је из затвора, био је симпатичан онима који су га окруживали, и то је нешто што га је уздвајало и зато сам га ја назвао краљем апаша", каже аутор Шимон А. Ђармати.

Осим о краљу београдских апаша, професор Ђармати пише и о другим специфичним члановима банде – интернационалном апашу Милану Ђорићу, краљици драгуља – Пепици Траубер, лопову џентлемену – Ивану Коломану Рајтеру... А све на основу исцрпно истражене архивске грађе.

„Архиви су ту драгоцени, али ту су и новине из тог времена које су изузетно сведочанство онога што се дешавало и ту нема тајни, нема превара. То је оно што се дешавало, новине су о томе писале, и то ми је један од драгоценијих извора", додаје Ђармати.

Иако ствара на основу фактографских података из градских историјских архива, периодика и црквених књига, Шимон Ђармати развио је препознатљив стил који критика назива ђарматијевским.