Сценична уметност Монстер Четвинд у бечком Белведереу

Oва уметност је игра, игра почиње са именом. Ауторка је рођена 1973. у Лондону као Алалиа, у значењу „она која тешко говори“. Студирала је антропологију, што је у уметност пренела као игру са епохама.

Назвала се Спартак, па Марвин Геј, последњих година наступа као Монстер Четвинд. Сину је дала српско име Драган, јер личи на енглески dragon (змај). Mother of Dragan и њен тим обрађују иконичке моменте културне историје и стварају опулентан луткарски театар о цивилизацији хомо луденса.

„Ствар се своди на то како обрадити хаос и забаву у неком медију. Мој метод је да их доведем у везу преко низа историјских референата. У том еклектичном делу се ослањам на добар инстинкт – тражим погодан моменат да их спојим, или раздвојим. Истовремено сам теоријски усмерена, истражујем до изнемоглости и користим рационална решења за оно што изгледа инстинктивно. Резултат је контролисани хаос“, објашњава Монстер Четвинд.

„Четвинд ради у најразличитијим материјалима, користи филм, колаж, асамблажу, сликарство, текстил, луткарство и инсталације. Тај перформативни контекст смо желели да ситуирамо у модернистичкој архитектури овог павиљона. Технички, Четвинд ради преко модула средњовековних мистерија и феминистичке философије, са музичким рефренима попа, опере и балета“, наводи Аксел Коне, кустос изложбе.

Радови Монстер Четвинд налазе се данас у лондонском Тејту и Галерији Сачи, у Музеју савремене у Цириху, француском Дижону, сада и у Белведереу. За неког ко је по рођењу из игре назван Алалија, Четвиндова ствара изразито артикулисану уметност која говори и без присуства уметнице.

„Па то је онда добро! Волим да мислим како је оно што радим интелигентно, али сам свесна да је доста оних који ће рећи да је то забава. Истина је да моји приоритети леже у комуникацији и колективном осећају, али не верујем да то деградира уметност. Ако се ове сцене прихвате као вербални ентитети по себи, нема срећније особе од мене“, наглашава уметница.

У овим инсталацијама Алалије Четвинд срећу се културна меморија и свакодневна магија, уз нешто драме и доста плиша. Њено дело је интерпретацијиски отворено на све стране, па и у политику, где би порука гласила – да после баршунастих револуција долазе баршунасти црви.