Пола филма „Алиса у градовима“, ауторског печата Вима Вендерса

Први Вендерсов роуд-муви, почетна је ставка такозване Трилогије пута, коју је средином седамдесетих немачки режисер створио са екипом чију су осовину чинили његов омиљени глумац Рудигер Фоглер и легендарни сниматељ Роби Милер, касније пионир дигиталне филмске фотографије.

„Мислим да је ово филм који је предодредио Вендерсов филмски израз. Он је до тада важио за редитеља чије су теме мушка пријатељства. Овај филм је показао потпуну декодираност и показао је да Вендерс и те како има емпатију и за своје женске ликове и да је на плану хуманитета и управо те емпатије један од најбољих филмова Европе. Након почетног револуционарног елана генерације од 1968. до 1972. године, у овом филму видимо једну позицију губитника, видимо крај свих илузија, дезилузија посваја филмски простор, видимо потпуно другачију оријентацију на плану идеологија у европском филму у целини“, истакао је Мирољуб Стојановић, филмски критичар.

Црно-бела фотографија и дуге сцене без дијалога, позадина су за настанак пријатељства између писца који је остао без посла и готово непознате девојчице, које се развија док заједно трагају за њеном баком, а без много конкретних трагова.

„Мислим да је Вендерс у читавој својој врло продуктивној каријери направио само два грандиозна ремек-дела. Овај филм који је потпуно у европску кинематографију увео глобални номадски дух и филм који следи касније и који је радио са потпуно истом екипом У току времена“, објаснио је Стојановић. 

Према речима Вима Вендерса, снимање Алисе у градовима био је кључни корак у његовој каријери, јер је у тим тренуцима био оптерећен неаутентичношћу своја прва три остварења, те је тек са овим, синематичким одговором на Хандкеов роман Кратко писмо за дуги растанак, осетио ауторско задовољство створеним.