Ренесанса северно од Алпа – изложба у бечком Музеју историје уметности

Фокус изложбе је на првој половини XVI века. Три велика стила су тада одређивала трајекторије уметности: италијанска ренесанса са југа, одјеци бургундске ренесансе Ван Ајка са запада, и северна ренесанса немачких народа у Аугсбургу и Нирнбергу.

Изложба прати како је преко Ханса Буркмаjeра, Дирера, Холбајна Старијег и Млађег, север хватао корак са југом. Права звезда је међутим породица Фугер која се, као Медичи на југу, инсценирала кроз уметност. Без економских елита, нема уметности. Одувек.

„У слободном царском граду Аугсбургу су Фугери, Велзери и друге богате трговачке и банкарске породице створиле плодно тло за обнову и циркулисање уметности. Аугсбург је био позициониран тачно на коридору север-југ, па је културни трансфер текао у разним смеровима. Разумљиво да интерпретације тих процеса варирају, јер и сад живимо у свету драстичних промена“, наводи Сабине Хаг, директорка Музеја историје уметности.

„На југу је антика била пуно присутнија, на северу је нема, осим на неколико места, као што је Аугсбург. На северу је био негован поглед на природу и реализам у приказивању и најситнијих детаље. Развијана је способност да се покажу различите површине и материјали, што се на југу врло ценило, зато што то нису имали“, објашњава Гвидо Меслинг, кустос.

Дирер и Буркмајер су у исто време, по туђим описима, направили дрворезе Носорога, и то сасвим одређеног. Из Индије га је добио португалски краљ Мануел, па га поклонио Медичи папи Леону. Поклон није стигао жив до Рима, јер је брод потонуо, а носорог је био везан за палубу. Снага те епизоде делује и данас кроз литературу – како убити непознато да би се боље разумело.

„Онда нико није знао како изгледа носорог, само се причало да тако нешто постоји. Диреров носорог је много борбенији, носи тврди оклоп од кости и рогова. Овај од Буркмајера је ближи реалној историјској епизоди, на ногама носи ланце, тако је и транспортован. Лично ми се Буркмајеров више допада јер је вернији оригиналу“, додаје кустос.

Период од XIV до XVI века је био кључан за европско културно срастање. Читав југоисток је кроз прву „гвоздену завесу“ био насилно искључен из такве размене. Буркмајер овде слика један старозаветни мотив, Естер, али фигуре је обукао у оно што је познавао, у турску одећу. Зато нема источне ренесансе.

Ово су тешке изложбе.