Нови роман са два лица Мухарема Баздуља

Чак и да нико други није, ја сам увек знао ко сам, одакле долазим и какве успомене ме муче. Можда ова реченица једног од књижевних ликова, а понајпре она, може да објасни две приче, два засебна романа односно оно кроз шта пролазе и шта у свом емотивном талогу носе два књижевна јунака Мухарема Баздуља.

„Заједнички им је тај моменат покушаја да се у једном тренутку нови живот накалеми на старо стабло. А то стабло се у симболичком смислу одсече, па се освети обојици“, рекао је Баздуљ.

Окренимо, или кренимо од Сарајевских гробова. Од романа у коме главни јунак, после двадесет година одлази у родно Сарајево, како би регулисао плаћање очевог гроба. Годинама утишани емотивни капацитети, самом идејом о повратку, наводе на активно сећање и на град, а пре свега на велике љубави доживљене и остављене у њему.

Сарајевски гробови јесте љубавни роман, али носи снагу једног одличног трилера у коме је прошлост тај зачин расплета.

„Мислим да сам ја у тој књизи поставио једну мистерију главном јунаку која се тиче његовог приватног живота која је на једној клацкалици. Може бити нека врста параноје, а може да буде и једна објективна истина“, истакао је писац.

Да цитирамо и ми Едгара Алана Поа, нема поетичније теме за писца од смрти младе девојке. У Баздуљевој причи, она је телевизијска звезда. А он, који је живео без великих социјалних амбиција завршио је као главни сведок. И тај несрећни стицај околности, прогањао га је двадесет година. Да би све кулминирало изласком из затвора осуђеног убице. Када се изостави оно немогуће, верујте оно што је преостало ма колико невероватно било, испоставило се и у овом трилеру истинитим. А истина је и да је писац радосно спаковао два романа у једну књигу.

„Учинило ми се да је ова цака књиге са два лица оригинална“, навео је Мухарем Баздуљ.