„Мали екран на текућој траци" Олге Божичковић – јединствено сведочанство о настанку Телевизије Београд

Поводом 65. годишњице Телевизије Београд РТС Издаваштво објавило је збирку ТВ критика „Мали екран на текућој траци" Олге Божичковић, текстова објављиваних у периоду од 1959. до 1985. године у „Политици" и „Дуги" које је сакупио и приредио Марко Мисирача. Издање представља јединствено сведочанство о настанку Телевизије Београд и прати готово три деценије њеног развоја.

На промоцији књиге у РТС Клубу говорили су глумица Рената Улмански, рецензент Светислав Јованов, новинарка листа Политика Бранислава Џунов, филмски критичар Иван Велисављевић, уредница издања Биљана Бошњак Драгановић и аутор.

Ради прегледности и прецизнијег сагледавања укупне слике ондашње ТВ продукције, критике Олге Божичковић су у књизи груписане у седам целина: „Оригинално ТВ драмско писмо“ (оригиналне драме), „Прозна и драмска класика“ (адаптације позоришних комада, романа и приповедака), „ТВ романи у наставцима“ (о играним серијама), „Намењено најмлађима - Едукативна ТВ" (игране и документарне емисије за децу), „Како нас је ТВ забављала" (забавне и музичке емисије), „Срећно ново ТВ лето" (новогодишњи програми) и „Телевизија као документ" (документатне, фељтонистичке, општеобразовне емисије...).

Највећи део књиге чине текстови о играном програму, који је доминирао, нарочито у почецима телевизије, у време експерименталног програма (како је Божичковићева сведочила у ТВ портрету у „Трезору“, емитованом 30. октобра 2002: „Нисам имала никакав узор јер је телевизија тек почињала. Сматрала сам да долазим са искуством човека који је писао о филму и о позоришту јер телевизија у себи садржи и филм и позориште“).

Готово две трећине емисија о којима су наведени текстови, нису сачуване (емитоване уживо, накнадно избрисане...). Прати их избор фотографија у коме је акценат био на, такође, несачуваним емисијама како би остали записи о њима, били сведочанство првих година београдског „малог екрана".

Олга Божичковић (Брчко, 12. март 1921 – Београд, 7. април 2004) је гимназију похађала у Новом Саду, матурирала у Сарајеву, дипломирала на Одсеку за романистику Филозофског факултета у Београду.

Била је новинар у Политици од 1948. године. Две и по године, од 1954. до краја 1956. радила је у нашој Амбасади у Паризу, а онда се вратила у Политику за коју пише до новембра 1981. Пре 1959. писала је и филмске и радијске критике, потом се смењивала у критикама радио и ТВ програма са Милутином Чолићем, да би се врло брзо усталила као редовни ТВ критичар (од 1969. њена ауторска колумна носи препознатљив назив Мали екран на текућој траци)

У историју новинарства Олга Божићковић се уписала и као први добитник награде ТВ Новости „Душан Дуда Тимотијевић“ за критички или есејистички напис о телевизији (децембар 1976), као и Политикине награде за изузетно новинарско достигнуће (јануар 1978).

Жири за доделу награде „Душан Дуда Тимотијевић“ је имао у виду да је Олга Божичковић „пружила изванредан допринос развоју критичарске и стваралачке праксе у домену телевизије“ и да је, као „доајен југословенске телевизијске критике, Олга Божичковић својим написима изразито позитивно утицала на домаћу телевизијску праксу, а истовремено у пуној мери допринела уобличавању интегритета и профила телевизијског критичара у нашој средини“.