Жички духовни сабор „Преображење 2023“

У Народном музеју у Краљеву почиње 32. манифестација Жички духовни сабор „Преображење 2023“. Та значајна национална културна манифестација има за циљ неговање проучавање и афирмисање вредности наше националне културе.

У оквиру Жичког духовног сабора у Библиотеци „Стефан Првовенчани“ биће одржан књижевни скуп посвећен Љубивоју Ршумовићу, који је и добитник овогодишње Жичке хрисовуље, а у Народном музеју Краљево међународни научни скуп под називом „Публицистика у развоју друштва и државе III:Јавна реч и јавна осуда“.

О чему су писале новине од 1835. године, које проблеме су тада имали Краљевчани, чему су се радовали и шта су хроничари забележили говоре гости Јутарњег програма, историчари др Љубодраг П. Ристић, који је и глави организатор скупа и др Радомира Поповића из Историјског института у Београду.

Све је почело прикупљањем грађе из српских новина о Карановцу/Краљеву које је мр Славољуб Маржик радио више од једне деценије, а то је објавио Народни музеј у Краљеву.

„Славољуб Маржик је иначе био геолог по образовању и када је отишао у пензију желео је да истражи историју своје породице. Његова породица потиче из Чешке. Његов деда Јосиф Маржик је дошао овде у време српско – турских ратова 1876 – 1878. на позив српске владе. Оженио се овде и остао у Краљеву. Његов син, Владислав Маржик је сликар, образован код наших најпознатијих сликара као што су Бета Вукановић и Ристо Вукановић. И он је, у ствари, сликарски хроничар Краљева. Чини ми се да отуд потиче та љубав, славољуба Маржика према Краљеву. Без обзира што је он, кад је завршио студије, остао овде у Београду, увек се враћао Краљеву и онда једног дана одлучио, истражујући прошлост своје породице, да напише књигу Маржикови“, објашњава др Ристић.

У сарадњи са тадашњим директором Народног музеја у Краљеву, Драганом Драшковићем, Владислав је одлучио да повади из свих српских новина, све чланке, нотице, објаве, огласе који се тичу Краљева. Маржик је све то руком преписивао а онда је то прекуцавано и сређивано тако да су на крају објављене четири књиге у издању Народног музеја у Краљеву.

„Од најпознатијих, али и најзанимљивијих ствари, ту су рецимо посете краљева, српских краљева Краљеву, Краља Милана, Краља Александра Обреновића, Краља Петра. Оно што је читав град подизало на ноге хиљаде становника из околине су долазили да виде своје краљеве. Па до оних најобичнијих вести, ко се жени, ко се удаје. Налазимо ми ту и неке претке породица који дан-данас живе у Краљеву или негде ван Краљева“, додаје гост Јутарњег програма.

Међутим, сегмент на који др Ристић посебно скреће пажњу је последња књига која се односи на период од 1909 – 1918. године где су вести из времена окупације. Ту је и преписка породица које су остале у окупираној Србији са војницима који су на Солунском фронту, а сва преписка се обавља преко Швајцарске.

Како наводи др Радомир Поповић било је веома тешко истраживати и прикупљати грађу и у том погледу Славољуб Маржик је пионир истраживања у Србији.

„Мислим да ниједан град у Србији нема овакву збирку докумената, новинских чланака, као што има Краљево и ова збирка свакако представља полазну основу за истраживање историје“, наглашава Поповић.

У настанку тог зборника су примењени сви захтеви методолошки историјске науке, односно прикупљање историјских извора који могу бити похрањени у архивима и у библиотекама. Упоредо са тим је вршена и критика извора, напомиње историчар.

„Веома је битно истаћи да штампа као историјски извор није поуздана и у том погледу је веома важна критика историјских извора. У зборнику који је јуче изашао налази се један изванредан чланак наших колегиница, односно Славољуба Маржика, Славице Мереник и Бојане Миљковић-Катић, у којем је објашњено све проблеме са којима се истраживачи суочавају, истраживачи 19. века и почетком 20. века, приликом коришћења новина као историјских извора“, напомиње Поповић.

Кaдa се погледа списак имена сарадника на зборнику и оних који су им претходили на стварњу ове књиге, види се да се ради о великом броју људи који су у томе учествовали. Поред Народног музеја Краљева, ту су учествовали и Правни факултет у Београду и Институт за политичке студије у Београду.

Драгоценост ових зборника је пре свега у сабраности тих новинских написа који ће бити инспиративни и за друге истраживаче у другим градовима Србије за истраживање локалне историје.