Појавила се пре 60 година, а увек има 26 - Модести Блејз је и даље инспирација за филмове, књиге, серије...

Стрип прати доживљаје Модести Блејз, жене са криминалном прошлошћу и њеног пратиоца Вилија Гарвина. Eкранизован je 1966, 1982. и 2003, а постоји и серија романа и новела које су почеле да излазе од 1966. године.

Идеја о Модести је дуго сазревала у О’Донеловом уму. Током Другог светског рата служио на Блиском истоку, где се сусрео са храбром црнокосом девојчицом, којој су О’Донел и његови саборци дали мало хране. О’Донел је био одушевљен њеном непосредношћу али и грациозношћу и имао је препоставку да је она заправо избеглица с Балкана, пошо се разликовала од арапске деце. Сматра се да је управо та девојчица основна инспирација за лик Модести.

Све почиње године 1945, када девојчица без имена бежи из заробљеничког логора у Карилосу (Грчка). Њена сећања о детињству су на неки начин избрисана, а она, после Другог светаког рата лута Арабијом и Медитераном… Док учи вештину преживљавања у суровом свету, среће мађарског научника по имену Лоб који јој је и наденуо име - Модести Блејз. Касније преузима контролу над криминалном бандом у Тангеру коју шири и даје јој име Мрежа.

Ускоро среће и Вилија Гарвина који у даљим љвантурама ове јунакиње постаје њен нераздвојни пратилац и пријатељ. Са позивом сера Џерада Таранта, функционера британске тајне службе који тражи помоћ од пустоловног пара – прича добија замах и другачије обрте.

Никада није старила

У духу других популарних стриповних и литерарних ликова, Модести и Вили генерално нису старили током деценија издавања стрипа; Модести је увек била описана као девојка старости око 26 година, а Вили је неколико година старији. Изузетак је кратка причиа из 1996. "Cobra Trap" — последњој причи о Модести Блејз, у којој се радња дешава у неодређеној будућности у којој Модести има око 40 година, а Вили око 50.

Стрип је био објављиван у разним новинама: Johannesburg Star, The Detroit Free Press, The Bombay Samachar, The Telegraph (Калкута, Индија), The Star (Малезија), The West Australian (Перт, Аустралија), The Evening Citizen (Глазгов, Шкотска). Код нас, авантуре Модести могли су да прате читаоци Политикиног забавника.

После смрти Џима Холдавеја 1970, стрип црта Енрике Ромеро, који пак, осам година касније, даје отказ да би се посветио личним пројектима. Осим Ромера, као цртачи су били ангажовани још и Џон Бернс, Невил Колвин, Патрик Рајт, све до 1986. године, када се Ромера ипак враћа лику Модести.

Постоји 96 стрип прича о Модести Блејз и све их је написао Питер О'Донел. Међу њима су Машина, Дуга рука, Мистер Сан, Велеиздаја, Операција Девето небо…

Филм без очекиваног успеха

Као резултат велике популарности стрипа, 1966. је снимљен филм који није забележио претеран успех. Редитељ је био Џозеф Луи а у главним улогама су се нашли Моника Вити,Теренс Стамп и Дирк Богард.

Године 1982, снимљен је и једночасовни пилот за ТВ серију Модести Блејз приказан на мрежи Еј-Би-Си. У улози Модести била је Ен Теркел, а као Вили Гарвин појавио се Луис Ван Берген. После двадесет година, "Miramax“ снима филм Моје име је Модести, а тема је живот јунакиње пре настанка стрипа. Модести је глумила Александра Стејден. Филм се није приказивао у биоскопима већ је био објављен као ди-ви-ди издање.

Осим стрипова, Питера О'Донел је најпре 1965, написао и роман - једноставно назван по имену главне јунакиње, Модести Блејз а у наредним деценијама, написаће укупно 11 романа о Модести Блејз и две збирке кратких прича.

О'Донелова последња књига, Cobra Trap из 1996, је најконтроверзнија до сада, јер у њој одлучује да причи Модести и Вилија пружи својеврсни закључак, односно неку врсту краја.

Иако је стрип престао да излази 2001. године, лик и концепт Модести Блејз је остао и даље популаран, толико да су били тражени нови писци који би писали њене доживљаје. О'Донел, који поседује права на Модести Блејз, је строго забранио да ико други пише о Модести Блејз. Ипак, направио је изузетак код филма из 2003, Моје име је Модести.