Изложба „Продужени поглед“ Оливере Савић Поповић у Ликовној галерији Коларчеве задужбине

Сликарка по образовању, Оливера Савић Поповић, неретко, мења ликовне медије у својој потрази за местом склада у недокучивости природе. Једноставност и универзалност призора најпре збуни посматрача препознатљивошћу коју и сам медиј фотографије, као документаран, подцртава. Ове фотографије имају померен ракурс у перцепцији који уводи сама тема, рачунају на поглед посматрача као саучесника у истраживању издвојеног призора.

Колоритне промене светла које линија спаја и раздваја дају просторни опис земље и неба. Поглед увеличава оквир авионског прозора за слику неба. Драму природе коју носе вода и небо умирује зрак светла који обасјава прободена игла копна, уносећи мир усред надолазеће буре. Овај приступ бележења кадрова лишава приказане фотографије, првенствено, естетске димензије да би кроз светлосну пукотину повео посматрача ка откривању истинитости поруке у којој је естетика, присутна само да привуче поглед у свеприсутној брзини визуелних доживљаја и информација, једно од средстава.

Вештим одабиром и сукцесивним понављањем, скоро, идентичног кадра, истиснут је праволинијски ток времена и постигнуто јединство супротности: присутност у временском току и трајање у простору. Понављање кадрова потенцира хоризонталну раван посматрања, а промена светла унутар призора „слика“ емоционалне промене непрекидног кретања у природи као бескрај визуелних сензација које, по дубини, откривају сложеност процеса и јединственост једног тока чији нам почетак и крај измичу.