Манастири као праве ризнице чувари су фресака од непроцењиве вредности

Својеврсни чувари средњовековних задужбина, монахиње и монаси дан проводе у молитвама и тиховању. Страсни петак - дан Христовог страдања овековечен је и у Студеници. Немањићка задужбина је због изузетне лепоте и вредности фрескосликрстава од 1986. под заштитом Унеска.

„Студеничко распеће је веома познато зато што је то један од највреднијих живописа византијског стила из прве половине 13 века, због његове велике симболике, и шта је све приказано на њему. Прво што је приметно ово Распеће, иако је историјски догађај смрти Христове на крсту било коме ко га гледа не даје отужан, мучан, тежак утисак већ га смирује удахњује му радост и некакву наду”, каже др Тихон Ракићевић, теолог и игуман Манастира Студенице.

Српска православна црква је кроз молитвени живот успела да уметност коју је наследила, преобрази, и да јој велику духовну димензију.

„Овај Христос који је приказан да је умро на крсту, он уствари шири руке, дакле обухвата својом љубављу читаву творевину, читаво човечанство, читав свет и на њему је већ наговештено да ће он да васкрсне“, додаје Ракићевић.

У Метохији су монашке заједнице поносне што светиње сведоче да је средњовековна Србија била у корак са тадашњом Европом. О томе сведочи и живопис Пећке патријаршије, манастира удно Проклетија.

„Тајна вечера где је на столу постављена виљушка, кашика и нож, када многи други нису знали да постоји, нити су користили. Ево овде код нас се још тада приказује у 13 веку”, изјавила је мати Харитина, игуманија Манастира Пећке патријаршије.

Први манистир на Косову и Метохији, Високи Дечани који је номинацијом Србије уписан на Унескову листу културних добара човечанства називају Илустровном Библијом, јер је у Храму Христа Сведржитеља насликан сваки дан у години.