Сахрањен академик Драгослав Михаиловић

Опело је у Храму Светог Николе служио са свештенством викарни епископ новобрдски Иларион, који се у својој краткој беседи присетио да је Михаиловић „у своју породицу примио све оне који су читали велику књижевност коју је писао“.

„Он је успео да створи предиван свет, а само му је зло нуђено у овом свету“, приметио је Иларион.

„Рекао ми је: 'Не бих могао да напишем Петрији венац да нисам православан'“, рекао је између осталог епископ Иларион.

У свом последњем опроштају, академик и драматург Душан Ковачевић је подсетио, између осталог, да се писац књига Фреде, лаку ноћ, Кад су цветале тикве и Петријн венац од својих почетака „борио за очување, неговање и афирмацију српског језика“. Ковачевић је рекао да се данас опрашта „од пријатеља, после пола века познанства, дружења, разговора.“

„Одлази велики писац и оставља своју породицу и многобројне ликове из својих књига, који ће живети вечно док ходају и причају по земљи Србији, коју је Драгослав толико волео“, рекао је академик Душан Ковачевић. Опраштајући се од свог пријатеља великог писца, некадашњи професор Универзитета у Београду, Владета Јанковић, рекао је да је Михаиловић „имао диван и страшан, испуњен и дуг живот“, који је „искористио ваљано и без остатка“.

„О твом уметничком учинку говориће се нараштајима, учиће се по школама, где год има и докле год буде српског језика. По теби ће се звати улице и тргови. Све што си написао стоји, и стајаће као тврди град“, поручио је Јанковић.

Према његовим речима, Михаиловић је био „поштен, вредан, великодушан и незлобив, неустрашив и усправан пред неправдом“.

„Ниси се дао пасјим синовима Драгославе. Ни онда кад су те кидали на злу месту, ни док су деценијама касније њушкали за тобом кад си био славан и недодирљив. Бојали су те се они, а имали су и зашто“, оценио је Јанковић.

Романописац, приповедач, сценариста, драматург, и редован члан Српске академије наука и уметности Драгослав Михаиловић преминуо је 12. марта у 93. години у Београду.