Комеморативни скуп у САНУ посвећен академику Миловану Данојлићу

Настојао је да покаже да у књижевности, али и у људском свету све почиње речима и све се у њима окончава. Речима које су изградиле својеврсни књижевни омаж његовој личности и делу од Милована Данојлића, једног од наших најплоднијих и најуспешнијих писаца и најбуднијих мислилаца, опростили су се пријатељи и Српска академија наука и уметности.

Од својих првих књига Урођенички псалми, а потом Како спавају трамваји Данојлић је у српску књижевност унео јединствен стваралачкли ангажман и постао књижевно историјска појава првог реда.

„Сама његова појава у другој половини педесетих година је књижевно-историјски догађај српског модернизма, а његово рано писање књижевности за децу је тренутак када је већ постао класик књижевности. У том распону, значи, већ до шездесете године је Милован Данојлић заузео једно непорециво место у историји књижевности“, наглашава проф. др Александар Јерков.

Песник, романописац, есејиста преводилац, Данојлић је био светски путник и интезивно је сарађивао са светом.

„То своје велико знање и тај поглед споља је поглед изнутра, наш поглед на свет и светски поглед на нас, он је укрштао у својој личности“, сматра проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ.

Песма и песник, док сањају једно другом живот дају, говорио је Данојлић.

„Његов римариј, нема сумње, један од најбогатијих песничких творевина српске литературе. Када је реч о прози, трагао је за неком формулом у којој се сведочење и историографија сусреће са лирским фрагментом“, додаје професор Јерков.

Био је јединствен у очувању онога што смо баштинили и потреби да иде даље, до истинских нових подручја књижевног израза. Све време инсистирајући на тачности речи.

„Ту своју муку с речима он нам је преносио у истоименој књизи постављено је питање шта ћемо с језиком и како даље и како радити на језику“, напомиње професор Делић.

Између речи које га муче и онога што је он њима стварао, Милован Данојлић је био аутентичан писац друге половине 20. века.