Век и по од рођења Надежде Петровић, националне хероине веће од живота и уметности

Изложба је отворена поводом обележавања Дана државности Србије, а трајаће у Великој галерији Народног музеја до 15. априла.

Гојковић је пред бројним званицама рекла да је Надежда Петровић била одважна личност која је „аутентичним стваралачким приступом интегрисала српско сликарство у модерне европске токове“. Према њеним речима, Надежда Петровић је „формирала особени стил и постала инспирација савременицима и узор будућим генерацијама“.

„Петровић је била далеко више од врхунског сликара: хуманиста, истински патриота, један од основач Кола српских сестара. У најтежим тренуцима по српску државу била је уз свој народ и војску. Цена коју је платила била је најскупља – сам живот“, нагласила је Гојковић.

Куда би је одвео непресушни таленат који је тек требало да искаже у пуном сјају, запитала је Гојковић. Подсетивши да је њено министарство иницирало да УНЕСКО у свој календар уврсти обележавање 150 година од рођења Надежде Петровић, министарка је поменула да ће тим поводом у седишту те организације и Културном центру Србије у Паризу бити уприличене посебне документарне изложбе о њеном стваралаштву.

Гојковић је нагласила да се прослави прикључио и сликаркин родни град Чачак. Програм прве српске престонице културе Чачка обухватиће конзервацију и рестаурацију скуплтуре Надежде Петровић, дело вајара Ивана Мештровића и представљање њених цртежа који се чувају у Народном музеју, подсетила је министарка.

„Чувајући успомену на једну од наших највећих уметница Министарство, Народни музеј и сви други доприносе јачању свести о значају културног наслеђа. У њему посебно место заузима Надежда Петровић“, нагласила је Гојковић. Навела је и да је велика уметница показала да национално и авангардно нису супростављене категорије.

Директорка Народног музеја, Бојана Борић Брешковић, истакла је да је Надежда Петровић наша велика уметница, да њено сликарство инспирише и да је изложба прилика за све да се „још боље упознају и заволе нашу Надежду“.

Напоменула је да ће након Београда током ове године домаћини изложбе бити и Галерија „Божидар Јакац“ у Костањевици на Крки, Музеј Савремене умјетности Републике Српске, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ и Галерија савремене ликовне уметности Ниш.

На изложби су представљена дела из збирке Народног музеја, као и из Музеја савремене уметности у Београду, Уметничке галерије „Надежде Петровић“ у Чачку, Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду.

Аутори изложбе, проф. др Лидија Мереник и проф. др Игор Борозан, уз подршку музејског саветника Евгеније Блануше и кустоса Јасмине Цукић, представили су ликовни опус Надежде Петровић кроз хронолошко-тематске целине.

У свом обраћању професорка Мереник је приметила да је модерна у српском сликарству генерисана захваљујући генијалном деловању Надежде Петровић од 1905. године, која достиже врхунац у остварењима париске и пост-париске фазе између 1910. и 1914. године.

Према њеним речима Србија је централна тачка идеолошког и уметничког деловања Надежде Петровић, која је „гоњена сопственом импулсивношћу отишла испред уметности своје средине“. Мереник је оценила да је Надежда Петровић била национална хероина већа од живота и уметности и утемељитељка модерне уметности 20. века у Србији.