Изложба „Коста Хакман – призори свакодневице“ у Народном музеју Србије

Коста Хакман је као гимназијалац био припадник Младе Босне. По завршетку Првог светског рата, студирао је код великих мајстора сликарства у Прагу, Бечу и Кракову. Боравак у Паризу крајем двадесетих година прошлог века било је остварење животног и уметничког сна.

По повратку у Београд посветио се сликању и педагошком раду. Изложба која ће стваралаштво Косте Хакмана сместити у шире културне оквире епохе у којој је живео и радио, подељена је у пет целина.

„То су аутопортрети, призори ентеријера, односно приватних простора, поглед на град, мртве природе и предели. У том смислу изложба није хронолошки строго постављена, али се могу пратити и промене и развој Косте Хакмана унутар тих целина“, наводи Лидија Хам Миловановић, виши кустос Народног музеја Србије.

Пејзаже је сликао од уметничких почетака до позне стваралачке фазе. Занатско напредовање, истраживање боје, форме и суштине ликовне уметности равнао је према пејзажу. На Светској изложби у Паризу 1937. године, за слику Предграђе Београда, добио је златну медаљу.

„Тежиште смо ставили на четврту деценију 20. века за коју су истраживачи сложни у томе, а ми смо сагласни, да је он оставио најзначајнији траг у историји српског модерог сликарства“, додаје Лидија Хам Миловановић

Изложба Косте Хакмана траје до 15. јануара, а прво стручно вођење најављено је већ за суботу. Међу изложеним делима половина је из приватних колекција, што изложбу чини јединственом приликом за увид у стваралаштво великана из сенке српског и југословенског сликарства 20. века.