Новац Ивана Грозног, накит, керамика... Пронађена црква из доба Немањића код Шековића

Археолошким истраживањима у манастиру Папрача код Шековића, који је посвећен Благовести Пресвете Богородице, пронађени су остаци старе цркве за коју се претпоставља да потиче из периода владавине Немањића из 13. или почетком 14. века.

Како се наводи, највећи број пронађених нумизматичких налаза везује се за 17. век, укључујући новац пољских и угарских краљева и турске акче.

Куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. века, који потврђује писане изворе о путовањима папрачких игумана у Русију.

Игуман манастира Папраћа, Нектарије, рекао је за Срну да се стара црква која је пронађена испод пода постојећег манастира може довести у везу за период када је владао краљ Драгутин или још раније од 14. века.

Он је додао да ће то показати археолошка истраживања која су у току на црквеном простору манастира Папраћа и истакао да је стара црква, која је пронађена у „броду" постојећег манастира, најстарија светиња на овом подручју.

Игуман Нектарије рекао да су у малој припрати пронађени гробови испод темеља постојеће цркве, за коју се верује да је грађена у 16. веку.

„Да ли је то везано за период обнове Пећке патријаршије 1550. године не знамо, али знамо да с почетком 15. века има указ Отоманске царевине, тачније султана, да се не смеју зидати нове цркве", навео је игуман и додао да је први писани докуменат о манастиру Папраћа из средине 16. века, преноси Срна.

Подсетио је да археолосске радове, за које је благослов дао епископ зворничко-тузлански Фотије, финансира Еперхија зворничко-тузланска и указао да је истраживање дозволио Завод за заштиту споменика Републике Српске.

Наставак археолошких ископавања - следеће године 

Руководилац истраживања и археолог Александар Јашаревић рекао је Срни да су археолошка истраживања показала да манастирски комплекс има још већи значај него што се раније претпостављало.

„Испод пода великог трихоконоса из средине 16. века откривени су остаци старије једнобродне цркве с краја 13. века, уз коју је у 14. веку призидана припрата са гробницом на свод", навео је Јашаревић.

Нагласио је да је у средини наоса откривена још једна већа гробница на свод, ктиторски маузолеј, док су остаци старије цркве били украссени квалитетним фрескописом српско-византијског стила.

„Сама гробница била је опљачкана у 19. веку, али откривени су остаци најмање три покојника са траговима златовеза на костима, што све ово иде у прилог да су ту сахрањивани најистакнутији чланови друсства и ктитори", рекао је Јашаревић.

Према његовим речима, старија црква страдала је у другој половини 14. века, да би након тога почетком 15. века била формирана велика некропола под стећцима која је трајала све до почетка 16. века. Он је рекао да је до сада истражено око 80 гробова и да су неки од гробова садржавали прилоге у виду новчића или делове ношње попут остатака тканине, дугмића или делова појасних копчи.

Рекао је да је средином 16. века на овом локалитету подигнута монументална црква, данашњи храм, са конацима и обзиђем.

Истакао је да су нови конаци имали трем са стубовима, остатке дренажног канала и огњиште и додао да је откривена велика количина археолошког материјала, укључујуцхи алатке од кости и рога, керамичко посуђе, посуде од стакла, делове стаклених прозора, алатке од метала, накит и новац.

Јашаревић је истакао да се највећи број нумизматичких налаза везује за 17. век, укључујући новац пољских и угарских краљева, турске акче, док куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. века, који даје потврду из писаних извора о путовањима папраћких игумана у Русију.

Истакао је да је до сада истражена површина од 250 метара квадратних око конака, и најавио наставак археолошких ископавања за идућу годину.